Успон на Маја Харапит – Проклетије (2217 м.н.в.) (ВИДЕО/ФОТО)

Одлазак на врхове Проклетија планиран је више од мјесец дана али због неповољне временске прогнозе и нашег Традиционалног успона на Вучји зуб и врхове Орјена реализован је од 23. до 25. октобра. На пут је кренуло 8 планинара из ПД Вучји зуб: Данко Карић, Благота Марковић, Милорад Кипераш, Ивана Табаковић, Милијана Милошевић, Јелица Даковић, Миљан Роган и Марко Мркаић. С обзиром да смо скоро зашли у 11. мјесец понијели смо и зимску опрему а опције за могући успон биле су: Маја Тет, Маја Харапит и Маја Језерце. Уз консултацију са нашим домаћинима одлуку доносимо да то буде Маја Харапит, један од најимпресивнијих врхова који можемо попети из долине Тет.

Долином Тет, које је наша база за успон, доминира католичко становништво јер је Тет историјски припадао Скадру, а овај у доба прије Османлија Венецији, па отуд у селу католичка црква занимљиве архитектуре. У нашем смјештају долази до непланираног сусрета са планинарима из Аранђеловца и Београда који такође планирају попети Маја Харапит а наш заједнички водич постаје Иљир Химадуна из Призрена, занимљиви декица који је у планини дуги низ година а и један од ријетких који је преживио рвање са медвједом.

На успон крећемо у суботу у 07:30, превозимо се комбијем до краја макадамског пута и настављамо лаганом шетњом ка врху. Поглед на Маја Харапит је заиста спектакуларан јер гледајући га са јужне стране сам врх представља вертикални зид од око 800 метара. У првом дијелу пута стаза је добро маркирана и вијугавим путем води до “Чафа Пеја” (Qafa e Pejës) илити Пећког превоја. То је историјски значајно мјесто јер се управо тим путем вршио транспорт робе и стоке са Јадрана до Пећи. Успут правимо краће паузе за јесење фотографије и мали предах.У другом дијелу пута који води од превоја до самог врха маркације су камене купе а стаза захтјевнија, која својим изгледом подсјећа на Кршељев мрамор на Орјену.

Западно од врха Маја Харапит налази се проклетијска група врхова “Радохимес”, којој и он сам припада, од којих је највиши Маја е Радохимес (2568 м.н.в.), а за леђима нам остају Маја Поплукс, Маја Алијес и Маја Језерце (2694 м.н.в.), једини врх под снијегом.

До самог врха стижемо за 3 сата и 20 минута, правимо дужи предах, заједничку фотографију и крећемо назад. Дио групе убрзава како би отишао на водопад Груна, једно од најљепших мјеста у долини Тет а дио групе размјењује искуства са планинарима из Србије и лаганом шетњом долази у смјештај. Уз камин и вечеру који су спремили наши љубазни домаћини, са нашим пријатељима планирамо нове успоне и обостране посјете Орјену и Букуљи.

До скоријег виђења на неким новим авантурама у природи: Да смо здраво.

Марко Мркаић

Видео: Данко Карић

Фотографије: Милијана Милошевић, Данко Карић, Миљан Роган, Милорад Кипераш, Марко Мркаић