T118 Требиње – Голо брдо (810м) 3ч
Временска прогноза за ову стазу (meteoblue) – ЛИНК
Тренутно стање, приказ и кретање кишних облака у региону – ЛИНК
Панорама са Гoлог брда (peakfinder) – ЛИНК
Стаза почиње у самом центру града код Инфо центра Туристичке организације Требиње. Стаза наставља кроз Стари град, затим кроз улице: Доситејева и Преображенска долази на мост Ива Андрића. По преласку моста скреће се десно обалом Луке Вукаловића и насеља Ложиона, Растоци до градске обилазнице.
Прелазимо обилазницу и настављамо ужим путем да пратимо Придворачки рукавац ријеке Требишњице. На крају поменутог пута долазимо до потока Лушац и Гељев мост. Након што пређемо мост долазимо на магистрални пут који води у Херцег Нови и Дубровник. Прелазимо пут и долазимо до почетка планинарске стазе. Сами почетак стазе је измјештен због изградње насеља па се у почетку 70 метара стрмо пењемо ка старој аустро-угарској стази благог нагиба која даље иде серпентинама.
Након трећег тзв. лакта или серпентине стаза десно одваја (1350 метара од магистрале) према још увијек недовољно истраженом феномену „Kамене очи“. Наставак стазе лијево серпентинама излази на шири пут који се утапа у јужни дио трансферзале Требиње који обухватају четири утврђења из аустро-угарског периода: Кучино брдо, Страч, Петрина и Голо брдо. Као и спелолошки објекат Матулића пећину.
Настављамо лијево и након 480 метара и двије серпентине долазимо на широки макадамски пут који прелазимо и затим настављамо уском стазом ка горе наредних 160 метара да би дошли на раскрсницу путева. Лијево пут води ка Петрини и Голом брду, а десно ка селу Рапти, Матулића пећини, Кучином брду и Страчу.
Лијево пратимо широки макадамски пут и након 1040 метaра долазимо до раскрснице, гдје пут право наставља за Голо брдо а десно горе за Петрину.
Настављамо право и након 4500 метара и три серпентине долазимо до куле на врху Голог брда 810м, контролна тачка 10 у јужној линији Трансферзале „Требиње“
Дужина стазе од магистрале је 6500 метара са ускупним успоном од 540 метара.
Фото галерија: Голо брдо -Јован Видаковић
0 коментара