Наш пас Медо, се данас послије мјесец дана вратио на Убла. Наиме, прије три седмице смо примјетилили да га нема, мада је и прије знао отићи по седам дана, али овај пут га није било знатно дуже па смо преко друштвених мрежа замолили све који би га можда видјели да нам јаве. Након неколико дан смо добили информацију да је Медо био са групом планинара на релацији Врбањ – Велики кабао – Орјен. Добили смо фотографије, након чега смо били сигурни да је то он. Доктор Владо Карличић (иначе неко ко највише брине о Меду, често излази на Убла, храни га и његује) је пошао пут Врбања у нади да ће га наћи међутим није га било.
Вјероватно је Медо изашао на Орјен са групом планинара са наше стране а придружио се групи која је изашла са црногорске стране и тако отишао на Врбањ, а касније још сишао ка Херцег Новом у село Камено.
Након објаве на фејсбук групи „Пријатељи планине Орјен“, из Херцег Новог јавио нам се Душан Ајчевић са информацијом да је Медо код куће Драшка Мандића у селу Камено. Одмах смо ступили у контакт са Драшком и посјетили га. Владо, Споменка и Крсто су у посјети Драшку нашли и Меда код његове куће који се много обрадовао старим пријатељима.
С обзиром да је Медо пас који се неда везати и не улази у ауто, договорен је начин како да се Медо транспортује на Убла. Доктор Владо је у Требињу са ветеринарима договорио дозу која би била довољна да се Медо успава и тако транспортује. Договор је постигнут и на граничним прелазима, и тако је данас Медо транспортован из куће Драшка Мандића на Планинарски дом „Убла“. Транспорт су обавили Владо Карличић и Озренко Судар.
Медо се пробудио и одмах мало јео, све у свему добро је.
Овом приликом се захваљујемо породици Мандић из Каменог који су скоро мјесец дана били други дом нашем Меду, који се у потпуности одомаћио у њиховој кући.
Елем, познавајући Медову ћуд, као неког ко воли бесконачну слободу и „не љуби ланце“, а сада је осјетио чари приморског Орјена и љубав једне породице, можда се Медо опет упути пут друге стране планине коју дијелимо са нашим комшијама… Како год, ми му желимо сву срећу у животу…
0 коментара