Требиње је град у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Требиње укупно је пописано 25.589 лица, док је укупан број 31.433. Име града потиче или од латинске ријечи tribunus (tribunus militum је заповједник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати).
Налази се на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Смјештено је испод планине Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске ријеке понорнице Требишњице, која протиче кроз град. Од мора је удаљено око 33 км путем до Дубровника, или око 43 км путем до Херцег Новог. За Требиње се каже да је „град сунца и платана“, а један је од најљепших градова. Економски је и културни центар регије Источне Херцеговине. Требиње се налази на 42° 42‘ 32“ сјеверне географске ширине, а на 18° 19‘ 18“ источне географске дужине и на 275 м надморске висине. Од Јадранског мора је удаљено око 19 км. Друмовима је спојен са Дубровником (33 км), Љубињем (65 км), Мостаром (110 км), Билећом (30 км), те Никшићем (70 км) и Херцег Новим (43 км).
Рељеф
У пејзажу Требиња се смењују крашка поља и планински вијенци динарског правца пружања. Рељефом општине доминирају планинe Oрјен, Бјеласница, Видуша, Леотар; ријека Требишњица, те крашка поља Требињско, Петрово и Попово. Требиње је окружено брдима и планинама: Илијино брдо, Кличањ, Ковло, Леотар (са 1228м, највиши врх у околини), Гљива, Кравица, Петрина, Голо брдо, Страч, Кучино, Хум и Весац.
Увале Требињског и Попова поља су по својем тектонском постанку једна цјелина, али на околним брдима и на њој није једнак рад ерозије и денудације. Та разлика је очигледна. Поред тога два поља су раздвојена пространим платоом Требињске шуме.
Западно од града простире се Требињско поље. Поље се пружа од истока према западу, у правцу тока Требишњице и заузима површину од 18 km². Поље је покривено врло плодним алувијалним земљиштем па се због бујне вегетације назива и Вртом Херцеговине. Чувен је требињски, нарочито шумски, дуван из овог поља.
На 30км од града, путем према Љубињу, почиње Попово поље. Има усјева који на овом пољу дају и два рода годишње па се оно назива и херцеговачким Мисиром, по поређењу са долином Нила, односно Египтом или Мисиром.
Клима
Клима у Требињу је медитеранска (средоземна) са кратким благим зимама и дугим жарким љетима. Јесени су много топлије од прољећа, а снијег је веома ријетка појава. Требиње је данас најтоплији град у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини (уз Мостар и Неум). Просјечна годишња температура ваздуха у граду је 16,6 °C (1981-2012), просјечна јануарска температура је 8,3 °C, а док је јулска 26,5 °C. Љети се температуре често пењу изнад 40 °C, а зими се се понекад спусте и испод 0 °C. Највиша забиљежена температура износила је 42,5 °C, 22. јула 2007. А најнижа забиљежена температура износила је -8 °C, 14. јануара 1968. Годишње падне просјечно 1624 мм падавина. Дана 21. 7. 2015. тачно у поноћ, у Требињу је измјерена температура од 33,3 °C, а према подацима РХМЗ РС то је највиша поноћна температура икада забиљежена на простору БиХ. Град има око 260 сунчаних дана у години. Требиње спада у најсунчаније градове на Балкану. Снијег у Требињу је права ријеткост, а и када падне задржи се по неколико часова. Карактеристични вјетрови у Требињу су Бура и Југо. Бура дува са сјевероистока, доноси прохладно и ведро вријеме. Док Југо дува из правца југоистока, доноси топло и кишовито вријеме. Бура дува обично у зимском периоду. Клима је погодна за узгој палми и јужног воћа (смоква, нар, мандарина, лимун, наранџа, грејпфрут, маслина, винова лоза).
Вегетација
Клима овог поднебља условила је и специфичну вегетацију. Развијене су познате медитеранске културе: смоква, шипак, мандарина, лимун, грејпфрут, маслина, наранџа, трешња, кајсија, бресква, диња, лубеница, као и љековито и ароматично биље – смиље, пелин, мајчина душица, вријесак, лаванда, те ендемска биљка зановет (лат. Petteria ramentacea).
Хидрографија
С обзиром да је Требиње смјештено на готово чистом крашком терену – холокрасу, број природних површинских водених објеката је незнатан. Природних језера нема, а једини већи ријечни ток је ријека Требишњица са притопком ријечицом Сушицом.
Ријека Сушица ауторска права © 2016 Милош Влатковић
Требишњица је од града Требиња добила своје име. Можда је језички правилнији назив Требињчица, али је у народу укоријењено име Требишњица. Она је подземним водама у директној вези са ријеком Мушницом. Најприје се испод горског превоја Чемерна јавља поточић Врба који понире и опет се јавља у Гатачком пољу, као Мушница. Она нестаје у Гатачком пољу, а опет се јавља под брдом Влајињом код Билеће. То је извор ријеке Требишњице.
Требишњица понире у Пониквама под Клеком на сјеверозападном крају Попова Поља. Одакле подземним каналима отиче према Неретви и Јадранском мору. Корито ријеке кроз Попово поље је бетонирано тако да је нестало понора, а и честих поплава. Док јој корито није избетонирано Требишњица је била највећа понорница у Европи. Укупна дужина тока је 97,8 km.
Половином 60-их година прошлог вијека изградњом хидроенергетског система, Требишњица је преграђена на два мјеста Гранчарево и Горица. Брана Гранчарево код истоименог села, 8 km узводно од Требиња, прави је гигант (123 m). Њеном изградњом потопљено је корито Требишњице и села уз њу све до Билеће.
Историја
Најстарији становници Требиња били су Илири, а у VII вијеку п. н. е. се досељавају и Грци. Спомен њиховог присуства остао је у топонимима. Римљани долазе у требињски крај у III вијеку п. н. е. Од њиховог доласка овај крај је познат под називом Травунија. Долазак Словена се веже за VI вијек. У раном словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали подручјем. Након што је бугарски цар Симеон Велики збацио са власти Захарија Прибислављевића, владар Травуније Михајло Вишевић се окренуо савезу са краљем Хрватске Томиславом. После његове смрти Травунија је опет била дио Чаславове Србије.
Године 1168. Травунију је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Касније је Требиње до доласка Турака било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смјењују многи обласни господари.
Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смјењују Аустроугари. Српска војска је у Требиње ушла 11. новембра 1918. године.
У делу Требиња изнад насеља Полице налазе се остаци поређаног камена у правилно распоређеним линијама за које се верује да имају значење повезано са астрономијом.
Култура
Најзначајније културно дешавање у току године су Дучићеве вечери поезије. Овом приликом у граду се окупе најзначајније личности свијета поезије из региона. Писцу најбољег дјела из претходне године се додјељује Дучићева награда.
Сљедеће значајно културно дешавање у граду је Фестивал фестивала. То је смотра побједника са свих фестивала аматерских позоришта у региону. Народна библиотека Требиње посједује велики књижни фонд, као и Легат Јована Дучића. Веома значајна установа за град је Музеј Херцеговине. У овом објекту могу се видјети разноврсне поставке, од приказа начина живота у Источној Херцеговини, до слика познатих аутора. Овдје се осим изложби приређују и промоције и музички програми. За очување традиције брину се културно-умјетничка друштва Алат и Херцеговина, а при Епархијском дому дјелује хор Светог Василија Острошког.
Град има и Дом омладине — често састајалиште младих, Дом културе и Средњу музичку школу. Требиње је послије рата постало студентски град. У граду данас постоје три факултета.
Спорт
Спорт је у Требињу веома добро развијен. У граду постоје клубови за све популарне екипне спортове. Најзначајнији су: ФК Леотар, КК Леотар и РК Леотар. Значајне резултате постижу и џудисти, каратисти, пливачи, атлетичари, бициклисти… ФК Леотар наступа на стадиону Полице (8.500 мјеста), град има и Спортску дворану (4.000 мјеста).
У Требињу су рођени или су поријеклом из Требиња кошаркаши освајачи медаља за Србију и Црну гору: Предраг Даниловић, Милан Гуровић, Владимир Радмановић, као и Дејан Бодирога који је направио кошаркашки камп у Требињу којег сваке године посјете најзначајнији стручњаци овог спорта. Познати одбојкаш Милош Грбић и његови синови Владимир Грбић и Никола Грбић, као и покојни Дражен Петровић су такође пореклом из Требиња.
Од занимљивих друштава ту су Спелеолошко друштво „Зелена Брда“ и планинарско друштво „Вучји зуб“ који су врло активни. Спелеолошко друштво ради од 1972.г. и носилац је ордена Светог Саве првог реда од Српске Православне цркве.
Привреда
Требиње је до 1992. године био привредно врло развијен град. За вријеме рата долази до економске изолације и наглог пада привредне производње и запослијености. Послије рата се биљежи знатан опоравак привреде, па када је у питању запосленост у Републици Српској најбоља ситуација је у Требињу и Бањалуци, гдје у просјеку на 3,5 становника долази једна запослена особа. Носиоци привредног развоја општине су:
- Индустрија алата. Највећи произвођач висококвалитетних алата у Босни и Херцеговини. Своје производе извози у преко 40 земаља свијета.
- Хидроелектране на Требишњици. На Требишњици су изграђене двије хидроелектране Граничарево и Горица. Од 1998. године сједиште Електропривреде РС се налази у Требињу.
- Swisslion Takovo. Бави се производњом прехрабрених производа.
- Бројне грађевинске фирме
- Због експанзије туризма у Требињу постоје многи хотели и мотели као и бројни приватни апартмани
- У Требињу егзистира 17 винарија
Туризам
У граду постоји више хотела:
- хотел Леотар на лијевој обали Требишњице. Из њега се преко ријеке пружа поглед на зидине старог града.
- хотел Платани у центру града
- хотел Нар у насељу Мокри Долови
- хотел Белви на излазу из града према Билећи
- хотел Свислајон компаније у насељу Горица
- хотел Централ парк у центру града
- хотел Аћимовић у насељу Растоци
- хотел Апис у насељу Мокри долови
- хотел Панорама у Граду сунца
Поред хотела у граду постоје и многи мотели, набројаћемо само неке: Конак, Студенац, Порто Бело, Вив, Етаж, Ин, Сесто Сенсо, Вила Марија, Јазина клуб
На подручју Драженске горе, 2017 године отворен је модеран аква парк. На само 6км од града можете наћи многе атрактивне садржаје – ЛИНК – КЛИКНИ
У Требињу постоји само један камп- Ушће, и то у власништву одреда извиђача „Требиње“. Камп се налази у мјесту Ушће на обали ријеке Сушице, 15км од града према Никшићу.
Више о туристичкој понуди Требиња можете пронаћи на сајту Туристичке организације града
Туристички потенцијали Требиња су веома добри. Требиње има велике могућности за развој вјерског туризма. Као посљедица веома бурне историје града у Требињу се налази велики број храмова. Постоји 15 храмова Православне цркве, двије католичке цркве и десет џамија. Многи православни храмови су саграђени на темељима цркава из ранохришћанског периода. Град окружују манастири: Добрићево, Дужи, Тврдош, Завала, Петро-Павлов манастир и Херцеговачка Грачаница.
Током љета одржавају се бројне манифестације. А туристе привлаче и излетишта Ластва, Јазина уз ријеку Требишњицу као и планинска Бијела гора и Убла. Туристичку атракцију представља и пећина Вјетреница. Близина Дубровника (33 km) и Херцег Новог (43 km) још додатно увећава туристичке потенцијале града. Велики број туриста из ових примоских градова посјети Требиње у току љета.
Манифестације
У граду постоји неколико већ традиционалних манифестација, а најпознатија је: Требињске љетне свечаности. У њиховом оквиру се одржавају:
- Дучићеве вечери поезије. Одржавају се крајем септембра и овом манифестацијом се званично завршавају Требињске љетне свечаности.
- Фестивал фестивала. Смотра аматерских позоришта из БиХ и региона.
- Увијек се организује и неколико концерата на којима наступају позната имена музичке естраде са простора бивше Југославије.
- Дани Требишњице. Манифестацију у оквиру које се организују: Скокови са Каменог моста и такмичење веслача на лађама. Манифестација се одржава крајем августа. Обично је праћена и наступима познатих музичара.
- Требиње Џез фестивал. Одржава се крајем августа.
- Mанифестација Мјузик енд мор „Music and more“. Одржава се током љета
- Традиционални народни сабор на Ублима. Одржава се почетком августа
- Бројни традиционални наступи фолклорних друштава
- Традиционална планинарска манифестација „Успон на Вучји зуб и врхове Орјена“ која се одржава у октобру мјесецу
- Традиционална трка „Требиње Вертикал“ -трка у камену. Одржава се крајем марта
Излетишта
- Ластва. Једно од најпознатијих требињских излетишта је Ластва, удаљена 12 km од Требиња. Ту се налазе прелијепи природни и вјештачки изграђени базени, уз њих се налази и луксузни мотел Вила Ластва.
- Јазина. У непосредној је близини Ластве. Такође има вјештачке уставе и базене. У љетном периоду је веома посјећена. Одмах уз купалишта се налази мотел Јазина.
- Зубачка Убла. Најпознатије требињско планинско излетиште.Око 20-ак km удаљена од града. У њима се традиционално одржава се манифестација посвећена очувању народне традиције и обичаја са богатим културно-умјетничким и спортским програмом. На Ублима се налази једини требињски Планинарски дом „Убла“ којим управља ПД“Вучји зуб“
- Планина Орјен. Око 20-ак км од града. Многе планинарске стазе које полазе са излетишта Убла задовољиће све укусе љубитеља нетакнуте природе.
- Бијела гора. Око 25км од Требиња у правцу Никшића. Сјеверни дио планине Орјен, богат биљним и животињским свијетом као и многим ендемичним врстама.
- Студенац. У непосредној близини града на обали Требишњице.
Културно-историјски споменици
У данашњем изгледу града јасно се издваја старо урбано језгро из турског времена, градња у доба Аустроугарске и нова градња. За разлику од осталих херцеговачких градића у Требињу је највише изражена, у градњи старих објеката, мјешавина приморских и оријенталних утицаја.
Херцеговачка Грачаница Вјерна је копија манастира Грачаница на Косову. Саграђена је 2000. на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент чувеног требињског пјесника Јована Дучића. Његови посмртни остаци пренијети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипту овог храма. Спомен комплекс чине црква Пресвете Богородице са звоником, владичански двор, библиотека, амфитеатар, галерија, салон за банкете, чесма и љетна башта. Храм се може видјети са сваке тачке у Требињу и то је најљепша сакрална грађевина у цијелој Источној Херцеговини. Са брда Црквина пружа се прелијеп поглед на цијели град.
Манастир Тврдош Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази уз саму ријеку око 4 km низводно од Требиња, у селу Тврдошима. Према народном предању, манастир је основао Свети цар Константин и мајка му Јелена. Један је од најстаријих православних манастира у БиХ и један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве. Данас је сједиште Захумско-херцеговачке епископије. Сматра се да манастир потиче са почетка XVI вијека.
Као и већина вјерских објеката на овим просторима манастир је више пута рушен и опет обнављан. Најприје је страдао у великом земљортесу који је погодио Дубровник у другој половини XVII вијека, а 1694. године су га до темеља срушили Млечани бојећи се да не постане турско утврђење. Манастир је обновљен 1924. год.
Саборна црква Преображења Господњег Грађена је од 1888—1908. године. Налази се у центру града. Поред цркве изграђен је Епархијски дом са библиотеком. У сатаву храма дјелује хор Светог Василија Острошког и фолклорно друштво.
Манастир Дужи Манастир Дужи је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Налази се на лијевој обали Требишњице 7 km низводно од Требиња. У XVI и XVII вијеку је био метох манастира Тврдоша. Када је Тврдош разорен, митрополит и монаси прелазе 1695. године у Дужи, обнављају и проширују цркву и метох који од тада носи име Дужи. До укидања Пећке патријаршије 1776. био је средиште херцеговачког митрополита. Манастир је више пута страдао, пљачкан и пустошен. У манастиру се налази честица часног крста.
Петро Павлов манастир Смјештен је у Петровом Пољу, неколико километара западно од Требиња. У његовој близини се налази Павлова пећина, у коју је по предању навраћао Свети апостол Павле на свом путовању за Рим. У близини манастира налате се рушевине за које се вјерује да су остаци храмова светих апостола Петра и Павла с почетка XI вијека, па чак и из шестог. На темељима старе цркве подигнута је почетком XX вијека.
Спомен црквица Светом Василију Острошком Спомен црквица посвећена Светом Василију Острошком поред куће у којој се родио у селу Мркоњићи у Поповом пољу.
Католичка катедрала Некада црква Блажене Дјевице Марије, саграђена је крајем XIX вијека.
Осман-пашина џамија Саграђена је 1729. по наредби Осман-паше Ресулбеговића, требињског капетана. Налази се у Старом граду. 1993. године џамија је изгорела у пожару, рушевине су уклоњене, те је касније саграђена нова.
Перовића мост , са краја XII века, која се чува у Музеју Херцеговине Перовића мост (до посљедњег рата зван Арсланагића мост) је као задужбину за свога погинулог сина у борби са Млечанима изградио Мехмед-паша Соколовић 1574. године, за вријеме Турске окупације.
Када су Турци 1687. године потиснути из Херцег Новог, многе турске породице су се из овог града доселиле у Требиње. Међу њима је био и извјесни Арслан-ага. Он је добио посједе источно од Требиња: на Зупцима, Нецвијећу и Јасену, те право да наплаћује мостарину преко моста на Требишњици. По њему се, од тада, мост назива Арсланагића мост. Изградњом хидроенергетског система на Требишњици Арсланагића мост се нашао 1965. године под водом акумулационог језера. По захтјеву Завода за заштиту споменика културе мост се демонтирао и пренио на друго мјесто, 1966. године приликом пражњења акумулације.
Нова локација Арсланагића моста између насеља Градина (на десној обали ријеке) и насеља Полице (на лијевој обали). Године 1993. мосту је промијењено име у Перовића мост. Поред овог вриједи поменути и Камени мост (изграђен 1953), затим Андрићев мост, Римски мост на ријеци Сушици и Гељев мост на потоку Лушац. У мјесту Нецвијеће, акомулацијом Горичког језера потопљен је мост краља Александра за који постоји иницијатива да се премјести у град као и Перовића мост.
Музеј Херцеговине Музеј Херцеговине се налази у Старом граду у аустријској касарни с краја XIX вијека.
Изнад Требиња на брдима Страч, Петрина, Голо брдо, Кравица, Гљива и Кличањ налазе се утврђења која датирају из доба аустроугарске окупације.