Дурмитор је и овог јула, по ко зна који пут до сада, дочекао требињске планинаре и угостио их како то само он зна. Група од четрнаест зубића кренула је пут нашег омиљеног горостаса и уживала у два незаборавна дана. Десетак нас попело је чаробну Планиницу (2330 мнв), а остатак екипе су уживали у посјети Змињем и Црном језеру и још неким од посластица којим нас је наш домаћин обрадовао.
Екипа која је пела Планиницу туру је започела у близини Змињег језера (1530 мнв) гдје смо оставили аута на проширењу поред информационе табле. Идилична стаза која пролази првим дијелом кроз густу шуму провела нас је преко Црепуљ пољане, а касније и кроз пикторескне удолине, Доњу и Горњу Алишницу, па све до самог врха оивиченог густим растињем бора кривуља.
Послије успона који је трајао нешто више од три сата на врху смо заслужено одморили те је услиједило фотографисање јер су сви хтјели да забиљеже заносни поглед на околне врхове и Шкрчка језера. Сада знамо зашто путописци називају панораму са Планинице најљепшом на Дурмитору.
У повратку беремо мајчину душицу које има у изобиљу, уживамо у разноврсном цвијећу, а поздравиле су нас и дивокозе, хостесе на овом незаборавном пријему у дому нашег домаћина. Успут срећемо странце у групицама и у необавезном разговору с њима откривамо да долазе посјетити ову љепоту из разних крајева свијета – Аљаске, Аустралије, Калифорније, Португала, Холандије… Дурмитор је кућа за све истинске љубитеље природе.
Временски услови били су идеални. Сунчан дан и повјетарац који нас је константно пратио олакшавајући свима кретање.
Kако нам је било лијепо показаће вам и галерија фотографија која прати овај текст.
По завршетку туре подијелили смо се у групе формиране према жељама. Једни су пожељели обићи мост Ђурђевића Тара, други одморити у чарима језера, Змињег и Црног, док су трећи обилазили видиковце. Сви су пронашли своју порцију хедонизма. А до неке сљедеће уживанције за зубиће планинољупце – ДА СМО ЗДРАВО!
Ана Влатковић
Фотографије: Милош Влатковић, Валентина Данојлић и Тања Томић Шкеро
0 коментара