У суботу, 29. марта, у организацији нашег друштва одржан је већ традиционални
„Требиње Вертикал – Трка у камену 2025“. Ове године је то ипак било нешто више –
јубиларна, десета трка. Прилика да се подсјетимо почетака, од идеје до прве трке сада
већ давне 2016. године, неких лијепих ствари – дружења, промовисања небеског трчања;
побједника, рекорда, али и искушења попут 2018. године када је трка одржана упркос
екстремно лошим временским условима, годинама короне и друго.
Ипак, побиједила је чврста воља и „Вертикал“ је постао својеврстан заштитни знак нашег друштва, а и града; на неки начин смо житељима и посјетиоцима Требиња „открили“ Леотар. За нас је јубилеј
значио и обавезу више – да омогућимо такмичарима беспријекорне услове за наступ.
До закључења рока за регистрацију, укупно се пријавило 263 такмичара. На
стартној листи било је доста старих зналаца, редовних учесника; али, што радује – и доста
нових имена. Ипак је прошла деценија, мијењају се генерације, што је и ред – долазе нове
снаге, жељне доказивања на херцеговачком кршу.
Дозу неизвјесности уносиле су временске прилике, киша као да је ријешила да
надокнади сушну зиму. Ни прогнозе нам нису ишле наруку, мијењале су се више пута
дневно, најављујући углавном падавине, а евентуално разведравање тек у недељу. Ипак,
прогноза од петка је била обећавајућа – за суботу је најављено сунчаано пријеподне и
могућност поподневних падавина. Тако је и било, током ноћи се, народски речено,
„рашћерало“, суботње јутро је освануло са танким слоје облака које је Сунце постепено
потискивало; тако да су су услови за трку били готово идеални.
У 10 часова са старта је кренуло око 250 такмичара. Чекало их је 5200 метара
максимално уређене и обиљежене стазе уз два окрепна пункта.
У најјачој конкуренцији – мушкарци – прво мјесто је освојио Лука Рајчевић из
Дубровника, АК „Фит“ временом 53,47 минута; друго – Иван Вујовић из Билеће – ПД
„Коритник“ временом 56;09 минута, треће – Драган Илић из Невесиња, ПЕД „Зимомор“ –
56,19 минут. У женској категорији, прво мјесто припало је Лани Гавриловић из Сремске
Митровице – ТК „Сава“ (1;03;58), друга је била шестострука побједница Милуша
Бошковић – СК „Ловћен“ Котор (1;07;54), трећепласирана – домаћа такмичарка Маја
Ножица, резултат 1;09;27.
Категорија „мушкарци 50+“ – прва два мјеста заузели су чланови СК „Ловћен“
Котор Саво Матковић (1;04;12) и Марко Пејановић (1;05:34), треће – наш стари зналац
Радан Малиш из Фоче, ПД „Зеленгора“ временом 1;10;59.
Категорија „жене 50 +“ – прво мјесто припало је домаћој такмичарки Нади Илић,
слободно да кажемо – заштитном знаку стазе, временом 1;20;07; друга је била Данијела
Тешановић – 1;28;32, трећа Сандра Томић – 1;30;37.
Најбоље пласирани домаћи такмичар је члан нашег друштва Милош Бодирога – 7.
мјесто, вријеме 59;49 минута. Трку су завршила укупно 192 такмичара, најважније од
свега – без повреда и потребе за интервенцијама било какве врсте.
Како је већ уобичајено, по завршетку трке у Хотелу „Леотар“ организован је
заједнички ручак, додјела пехара и награда, обраћање средствима информисања и друго;
док су финишер медаље ове године додјељиване на самом циљу.
Поред вриједних
новчаних и других награда, првопласирани у мушкој и женској категорији су добили стартни пакет за трку „Орјенски ђир“, у октобру ове године, поклон организатора – наших
пријатеља из „АК „Нискогорци“ Херцег Нови. Побједник у најјачој категорији, Лука Рајчевић, иначе редован гост Леотара у обраћању новинарима је изјавио да је претходну годину радио на побољшању кондиције, те дао савјет млађим учесницима и почетницима – да се на стазама оваквога типа на највећим успонима не форсирају већ ходају, а резултат „гањају“ на равнијим дијеловима.
Побједница у женској категорији, Лана Гавриловић, триатлонка, на припремама у
Требињу, рекла је да јој је ово прва трка оваквог типа, али и да је доказ да и Сремци знају
да трче по планинама.
Најстарији учесник трке био је Љубомир Тодовић из Фоче, каратиста, тренер КК
„Љубишња“ -70 година; наводи да је учествовао на доста трка, нагласивши да је Леотар
ипак нешто посебно, управо због тог завршног успона који извлачи последње атоме снаге.
Овим је завршен званични дио „Вертикала“, растерећени, такмичари су се разишли
– неко кући, већи дио по кафићима. А и најављена киша нас је „испоштовала“ – почела је
падати кад су су се сви такмичари вратили у град и попакована опрема на циљу.
Тиме смо заокружили прву деценију „Вертикала“. На крају, да захвалимо свим
учесницима, спонзорима, члановима друштва и волонтерима, припадницима „седме силе“,
радницима полиције и осталим (нека опросте ако их нисмо набројали) пријатељима који
су на било који начин учествовали у организацији, промовисању и обезбјеђењу трке.
До првог „Вертикала“ друге деценије – ДА СМО ЗДРАВО!!!
Извјетај сачинио:
Мишо Ковачевић
Без њих би тешко могли организовати овакав догађај. Ту је прије свих Град Требиње, чија је подршка од почетка организовања трке најзначајнија, овим приликом им се посебно захваљујемо.
Поред града, подршку нам већ годинама пружају Винарија Бојанић, Воће и поврће Антељ, Кафе бар Азаро, Ултра тркач Србија, R- TRADE, SPRING AIR, Еко Инвест, Подрум манастира Тврдош, Аутоунон, Маркет 99, IN SPED, Кафе Хедонија и Мала бајк дружина Разиграна педала Leuta Villa Lyra Vukalovic Company Vitinka urmašice_
Поред наведених на паноу, велико хвала: хотел Леотар, Саобраћајна полиција – Требиње, Јавна установа „Екологија и безбједност“, посадама на репетитору Леотар…
Фотографије:
Прилог РТРС-а
Пролог РТРС-а уочи старта
Пролог Херцег ТВ-а
Требиње Вертикал 2025. Старт
0 коментара