Често се осјећамо привилегованим што живимо у Херцеговини. Једна од тих привилегија је што за само пар сати вожње можемо да се нађемо у подножју Дурмитора, планине која мало кога оставља равнодушним.
Овога пута циљ планинара Вучијег зуба је био успон на врхове Велики Међед и Мали Међед. Рута коју смо одабрали креће од Црног језера преко катуна Локвице до Велике превије па до Великог и Малог Међеда, спуста на Стругу и силаска назад на Црно језеро.
Од Црног језера пут нас води кроз шуму ка југозападу до катуна Локвице, у срце Дурмитора.
Код Катуна Локвице је и прво велико чвориште, и ту бирамо пут који води на југ, према Великој Превији, превоја између јужног врха Великог Међеда и Терзиног богаза.
Ту почиње најзанимљиви дио стазе, гребенски прелаз до Великог и Малог Међеда.
За неке је то угодна комбинација кретања осигураним гребеном, са повременим “пентрањем” све то пропраћено спектакуларним погледима на околне врхове. За неке друге који нису навикли на експониране стазе представља прави изазов и суочавање са страхом од висине.
Након јужног, иде се ка Сјеверном врху Великог Међеда и са новом снагом у плућима крећемо ка Малом Међеду. Опет гребени, сајле, али више нас ништа зауставити не може. Са доњег врха Малог Међеда пружа се предиван поглед на Црно Језеро које се одатле види као на длану. Ту правимо највећу паузу, сликавање, јело, дрон, излежавање и све како доликује.
Тешка срца остављамо Међеде, али сићи се мора. Јако стрмом стазом, а једним дијелом и сипаром силазимо ка Струги. За неких једва 500м хода смо се спустили 250мнв, а у неким дијеловима смо морали силазити једно по једно и правити повелики размак да не бисмо обрушили камен једни на друге.
Нокон те велике стрмине, остатак пута ка Црном Језеру је благог нагиба и иде углавном кроз предивну, густу шуму. Купање у језеру је неизоставни дио фолклора и уживање у погледу на Међеде из хладне воде.
Гаврило Мумовић
Фотоgrafije: Мирко Лучић, Никола Лакић
Видео: Никола Лакић
0 коментара