Након што смо у задње вријеме углавном ишли на зимске туре и успоне, на ред је дошла и једна тура у мало топлијим условима. Одлучили смо да одемо до Котора и искористимо лијеп дан за шетњу на Врмцу.
Врмац је полуострво и планина која се вјешто смјестила између Которског и Тиватског залива. У прошлости је Врмац имао велики стратешки значај. Кроз Вериге је пролазила граница између Османског Царства и Млетачке Републике, а Аустроугарска је на Врмцу направила тврђаву која данас важи за једну од најбоље очуваних тврђава из тог периода.
Кренули смо из Котора старим аустроугарским серпетинским путем према тврђави Врмац. Нисмо могли да одолимо да не уђемо у тврђаву и увјеримо се да архитектура и начин градње фортификационих објеката тога времена и данас изазивају дивљење.
Шетњу смо наставили гребеном Врмца са којег се пружају фантастични погледи на планински вијенац изнад Которског залива, као и на Тиватски залив. Након мање од два сата лаганог хода дошли смо до врха Свети Илија (765м). Поглед са врха је заиста феноменалан. Као на длану је читав Бококоторски залив, врхови Ловћена, Пестинград, Ђерински врх, Враново брдо, Орјен, Субра …
Укупна дужина туре је око 18км са ~790м успона. Успон нам је пао лако, а силазак још лакше. Наше дружење завршило се међу зидинама Старог града, а из Боке смо се поново вратили пуни лијепих утисака. Заиста прелијепа стаза, зачињена са мало историје и фантастичним видиковцима је гарант да ће се ова тура поново наћи у календару нашег друштва.
До неких наредних авантура,
ДА СМО ЗДРАВО!
Мирко Лучић
Фотографије: Милијана Главан Милошевић, Брано Јанковић, Радош Табаковић, Мирко Лучић
Видео: Брано Јанковић
0 коментара