Јубиларни, 15-ти „Успон на Вучји зуб и врхове Орјена“ у организацији нашег друштва изведен је у суботу, 13. октобра 2018. године.
Временске прилике у октобру ишле су нам на руку, јутра прохладна, дани сунчани и топли, без падавина, дугорочна прогноза је најављивала наставак михољског љета, идеални услови за једну овакву акцију. Одмах по објављивању позива на друштвеним мрежама видјела се велика заинтересованост друштава и појединаца из окружења, који су најавили долазак, резервисали смјештај у планинарском и извиђачком дому или у Требињу. Дан прије акције пристигло је педесетак планинара из Србије који су извели успон на Леотар. Релативно лак успон цестом до релеја и наизглед мала надморска висина су изгледа преварили и искусније планинаре, па су са врха у град сишли изузетно стрмом стазом „вертикала“, што су многи осјетили приликом суботњег успона.
У суботу ујутро организован је превоз из Требиња до дома на Тулима, а одатле до полазне тачке успона – излетишта Убла. Сигурно да смисао планинарења и оваквих акција нису статистика и игра бројки, али треба нагласити да је ово до сад најмасовнија акција и да се на Ублима окупило око 180 планинара из 25 друштава са подручја РС/БиХ, Србије и Црне Горе.
План акције је предвиђао могућност избора једне од три понуђене варијанте:
– Убла – Копривни до – Јастребица – Вучји зуб – Добри до – Пирина пољана – Убла (тешка варијанта, дужина стазе 17,3 км са укупним успоном око 1100 м;
– Убла – Копривни до – Јастребица – Пирина пољана – Убла (средње тешка варијанта) дужина стазе око 15 км, са укупним успоном око 900 м;
– Убла – Пирина пољана – Убла (лака варијанта) – припремање чаја, уз могућност одласка до Ледене пећине); дужина стазе 11 км а до Ледене пећине 16 км, укупан успон око 500 м
Након упознавања са карактеристикама појединих стаза, шаролика колона се упутила ка срцу Орјена. Доласком до Растијеш дола, слиједи прва краћа пауза и раздвајање – успон ка Великој Јастребици и Вучјем зубу (средње тешка и тешка); и наставак цестом ка Пириној пољани и Добром долу (лака варијанта).
Следећих око 2800 метара успона ка гребену Јастребице, добро обиљежена стаза прекривена дебелим слојем лишћа вијуга кроз високу букову шуму. При крају шуме, код „килаве букве“ слиједи први већи одмор, након неколико минута колона планинара излази из шуме, по први пут је обасјавају сунчеви зраци и напредује ка гребену. Кретање гребеном је тек прича за себе. Пуца поглед на све стране од мора до црногорских и херцеговачких планина, колона се отегла и излази на врх…али који? Тек први у низу, а до правог врха има их још три, што домаћини и искуснији учесници објашњавају гостима који су ту по први пут, пратећи њихове реакције. Након нешто више од три сата хода, већи дио планинара долази на врх Велике Јастребице (1865 мнв), највиши врх масива Орјена на подручју Требиња. Слиједи дужи одмор, док пристигне и зачеље, уживање на сунцу, шкљоцају фотоапарати, масу планинара надлијеће дрон са камером, већина користи прилику да садржајем из ранца поврати дио изгубљене енергије. Након око сат одмора слиједи заједничко фотографисање и прва група (тешка варијанта) креће пут Мале Јастребице и Вучјег зуба. Домало креће и друга група (средње тешка) која ће се, након спуштања гребеном до Пресла одвојити десно и спустити у Пирину пољану, гдје их чека наша екипа са топлим чајем.
Група која је одабрала тешку варијанту наставља ка Вучјем зубу и убрзо улази у предио звани Кршељев Мрамор. Иако смо у најавама, а и током успона објашњавали да се ради о изузетно захтјевном правцу, пуном шкрапа, јама, експонираних дијелова, нестабилних стијена и слично, за овај правац одлучило се око осамдесетак учесника. Они који иду први пут убрзо су схватили зашто је за релацију од Јастребице до Вучјег зуба, који као да је ту, надохват руке; дужине 2,5 км предвиђено вријеме од 2 сата. Стаза, или боље речено – обиљежени правац кретања води кроз краш какав већина присутних није могла ни замислити, вијуга наизглед немогућим правцима, камен оштар попут жилета (већина се тек тад сјети рукавица, које су обично остале кући или у другом ранцу!!!) а добром дијелом се треба кретати уз помоћ руку, док су штапови бескорисни. Ипак, дивља љепота Кршељева Мрамора је превладала, нико није одустао и око три сата поподне комплетна група се окупила на Вучјем зубу. После краћег одмора, уписа у књигу посјетилаца, заједничког фотографисања, слиједи повратак – силазак ка Добром долу и Пириној пољани. У Пириној пољани слиједи одмор и освјежење – херцеговачким чај; након чега планинари по групама одлазе ка Ублима гдје их чека превоз за Тули. После верања по литицама Орјена, тих седам километара шумске цесте, константно у благом паду, дођу као одмор.
Доласком на Тули уморне планинаре чека ручак – непревазиђени пасуљ који припремају кувари Одреда извиђача Требиње. Навече, после краћег одмора слиједи резиме акције и подјела захвалница; а онда опуштенији дио – забава уз музику до раних јутарњих сати.
Недеља је по плану предвиђена за слободне активности, домаћини су ту да помогну. Неки од учесника се пакују и крећу кућама, један дио користи сунчано вријеме за успон на Леотар; неко да обиђе Требиње и околину, неколико их је скокнуло до Дубровника; неко за одмор и „гуштерисање“ по баштама кафића. У поподневним сатима акција је и званично завршена и учесници одлазе кућама. Судећи по реакцијама – уживо и на друштвеним мрежама – нису крили одушевљење продуженим викендом у Требињу, организацијом, уређенм стазама, Орјеном, кога су неки по први пут упознали, уз обећање да ће доћи опет. Више фотографија, видео записа и текстова може се наћи на нашем фејсбук профилу, као и профилима друштава и појединаца, учесника акције.
Овим путем захваљујемо свим учесницима акције, спонзорима и свима који су на било који начин помогли организацију. До неких нових сусрета, пожелимо им све најбоље нашим традиционалним поздравом – ДА СМО ЗДРАВО!
Текст: Мишо Ковачевић
0 коментара