Орјенско срце, камени платои – за чисте мисли Субрина врата су увијек отворена(ФОТО)

5.6. и 6.6. у организацији Планинарског клуба Субра, одржан је 22. Орјенски планинарски маратон на коме су учешће узели чланови „Вучјег зуба“: Бранислав Јанковић, Јелица Даковић, Ивана Табаковић, Нада и Јелена Јововић.

Орјен, величанствени масив, још једном нам је доказао да дивљења према њему никад доста. Изнова, сваки пут, почасти са неким скривеним драгуљом, изазове топлину око срца, очисти мисли и подари љепоту која се спознаје само у величанственој планини. Подсјети нас колико смо мали људи у планини, а опет велики међу људима. Она нас чисти и оплемењује. Ослобађа. Дарује нам снагу. Боравак у планини је нешто највредније што свако од нас може подарити себи.

Елем, да се вратимо на централни догађај. У суботу, 5.6. испред планинарског дома „За Вратлом“ (1160 мнв), гдjе смо били смјештени, група планинара под вођством планинарских водича стартовала је трасу дугачку 14 км која није имала такмичарски карактер. Чули смо занимљиве приче уз обилазак Карауле Граб, Житног дола, Симове пећине, јаме Извод, Змајева ждријела, Субрине капије, врха Субре (1689 мнв), Вилиног гувна, Субриних платоа, Каменске равни и Николине пећине. Сазнали смо зашто је заштити знак Орјенског маратона планински јарац.

Након повратка, у вечерњим сатима смо упијали приче чика Николе и осталих планинара уз пуцкетање логорске ватре.

Следећег дана, 6.6. с нестрпљењем дочекасмо трку под називом „Орјенско срце“ која је имала такмичарски карактер. Траса дужине близу 6 км је кружно хватала успон са стартом и циљом испред планинарског дома „За Вратлом“. Учесници трке су били професионалци из црногорског купа, такмичари из Русије и остали. Вријеме нам је било нaклоњено, ноге лагане, а сунце се повукло и поклонило нам свјежи ваздух. Стаза инспиративна, са благим успонима, али и кршевитим предjeлима. Неочекивано у женској категорији апсолутно, прва три мјеста, пехар и медаље одоше у Херцеговину: Јелена Јововић, Нада Јововић и Ивана Табаковић. Заједничко трчање, заједнички улазак у циљ учинише за нас ову трку једно пријатно и радосно искуство.

Поред  диплома, медаља и пехара, ова екипа „Вучјег зуба“, у Херцеговину се вратила са новим искуствима, познанствима, утисцима добре организације, веселих и позитивних људи са обећањем да ће опет проћи Субрина врата.

Нада Јововић