Орјенске стазе и богазе – шуме, гребени и сјечива

Планом акција ПД „Вучји зуб“ други викенд октобра 2010. године резервисан је за 7. традиционални „Успон на Вучји зуб и врхове Орјена”.

Припреме за успон почеле су доста раније – требало је

припремити стазу на потезу Растијеш до – Велика Јастребица – Вучји зуб, што је укључивало изналажење најбољег правца, просијецање, чишћење и маркирање стазе.

Окупљање планинара у извиђачком дому на Тулима почело је у петак, 08. октобра. Поред гостију из друштава из РС, Србије и Црне Горе, ту су и два учесника из “правог” иностранства – Норвешке и Аргентине, што успону даје интерконтинентални карактер! Планинари “Вучјег зуба” и придружени учесници успона окупили су се у суботу у 7 сати и упутили ка Ублима. Вријеме идеално – прохладно и ведро. Упознавање са предвиђеним стазама и полазак. Припремљене су двије стазе – прва од 17,3 км која обухвата успон на Велику Јастребицу и Вучји зуб и друга од 12,1 км која укључује само Велику Јастребицу.

Непун километар после Копривног дола одвајамо се лијево новом стазом, док Милош са мањом групом продужава ка Добром долу гдје ће припремати чај.

Стаза у првом дијелу води кроз букову шуму, смјењују се успони и заравни, тако да је савладавамо без већег напора. Након око 2800 метара стаза излази на чистину. Пратећи гребен, уживајући у погледу и зубатом сунцу излазимо на Велику Јастребицу (1865 мнв), највиши врх масива Орјена на подручју Требиња. Видик је изванредан, око нас трагови снаге природе – бразде од удара громова, спржена стабла мунике фантастичних облика. Слиједи краћи одмор, уписивање у књигу посјетилаца и наставак ка Вучјем зубу. Након једног километра се раздвајамо – Џонијева група силази преко Језерина према Пириној пољани и Добром долу, друга група продужава ка Вучјем зубу.

Пролазимо поред камене пирамиде (вјероватно гранични камен) са ознаком „No2“ и полако почињемо да схватамо напомену из плана кретања који нам је подијељен “опрезно кретање на дужини 1200 м” и зашто је за прелазак релације Јастребица – Вучји зуб у дужини 2,5 км предвиђено два сата. Крећемо се предјелом званим Кршељев мрамор – крш какав се ваљда само на Орјену може наћи. Увале, јаме, шкрапе, камен оштар попут жилета, што рече Миле – “посађене сјекире, мачеви и сабље”. Стаза вијуга наизглед немогућим правцем, свака част момцима који су је “пројектовали”, обиљежили и премјерили.

Излазимо на Вучји зуб (1805 мнв) слиједи одмор, обавезно фотографисање, уписивање у књиге посјетилаца и утисака. Температура на врху је пријатних 7 степени. Након што смо се одморили и сачекали долазак неколико учесника који су заостали, силазимо ка Добром долу, гдје се кријепимо врућим чајем. Након двадесетак минута полазимо ка Ублима, а одатле возилима на Тули.

Вечера – војнички пасуљ (куварима – чиста десетка!). Полако сређујемо утиске, сви се слажу у једном – акција је успјела, стаза је пун погодак, посебно онај “адреналински” дио у дужини од 1200 метара. Слиједи подјела захвалница учесницима и свима који су помогли организацију успона и уз живу музику (музичара који не пију, стижу на вријеме и знају гдје је бина!) забава до касно у ноћ.

Сутрадан слиједи обилазак града и у поподневним сатима растанак уз обавезно “видимо се догодине”. А дотле – да смо здраво!!!

Извјештај сачинио

Мирослав – Мишо Ковачевић

Галерија фотографија —>

Видео, аутор Данко Карић —>