Са Пала смо пошли у петак 24.06.2011 у 15.30х, (Младен, Вук и ја). Путовали смо преко БиХ, Хрватске, Словеније, Италије и коначно док смо стигли у Француску у мјесто Шамони (прешавши 1250км).
Стигли смо у суботу око 15х. Смјестили смо се у камп у близини Шамонија и пошли у кратки обилазак и допуну хране.
У недељу у 8.00х смо са1000м надморске висине пошли на успон. Жичаром излазимо на 1800м нв, и даље настављамо пјешке. Тај дан излазимо на 2800м нв и ту постављамо камп. Остатак дана радимо аклиматизацију на 3100м нв и враћамо се у камп.
Други дан, тј. у понедељак пакујемо се и настављамо даље око 6.30х. Долазимо на 3800м нв и постављамо камп. Опет радимо аклиматизацију, овај пут на нешто мало више од 4000м нв да се не би превише исцрпљивали јер смо тај дан под пуном опремом прешли најтежи и најзахтјевнији дио читавог успона (такозвани кулоар смрти и веома стрми гребен гдје стално сипа камење). Враћамо се у камп, одмарамо се и спремамо за завршни успон (пакујемо опрему и топимо снијег за воду).
У уторак на Видовдан у 6.00х полазимо на завршни успон од око 1000м, и излазимо на Мон Блан у 12.00х на 4810м нв. Успон је био незгодан због све рјеђег ваздуха и завршног дијела успона званог нож. Фотографишемо се и кратко одмарамо уз невјероватан поглед и одлично вријеме, јер морамо што прије назад пошто нас је сунце и зрачење већ спржило. У кампу одмарамо и припремамо се за сутрашњи силазак на 1000м нв што ни мало није лако. Али тако је и било…
Утрнулих ногу од дугог спуста стижемо у камп код аута око 15.00х. Туширамо се, једемо и полазимо до Шамонија у куповину опреме и нешто хране. Врло мало тога купујемо због високих цијена.. Враћамо се у камп, ноћимо и слиједећи дан повратак кући уз кратки обилазак Венеције (која по мени и није нешто, љепше је Требиње ).
Да смо здраво!
Извјештај саставио: Марко Укропина
0 коментара