На крову Требињске шуме или Поповог поља?

Успон  на Мотку (1395 мнв) Први коментари неупућених – ма дајте, немојте се шалити! Па на Вучји зуб и Зубачки кабао се полази са скоро исте висине, да не помињемо Волујак гдје је камп на већој висини! У чему је онда драж успона на  Мотку

– треба савладати висинску разлику од  1075 метара, стаза води сипаром и изворно херцеговачким камењаром кроз оскудно растиње, те фантастичном погледу са гребена Бјеласнице; као и питању – да ли  је Мотка највиши врх Требињске шуме или Попова поља?

Због неповољних временских прилика акција је са 16. помјерена за 17. април. Група од 18 планинара (два из ПД „Соко“ Љубиње) полази од цркве у Жакову. Полако напредујемо маркираном стазом  уз сипар изнад села  па затим уским коњским путем који се цик – цак успиње ка гребену Бјеласнице. Под самим гребеном одвајамо се према катуну (стајама) Глачице. На Глачицама правимо први већи одмор, допуњујемо чутуре водом …

Стаза од Глачица није маркирана, као  путоказ нам служе камене купе  слагане приликом ранијих излазака и извиђања стазе. Стаза води пасовима који се постепено пењу ка  гребену и није пуно захтјевна. Пењемо се  на гребен, прелазимо два сусједна врха и излазимо на Мотку. Вријеме нас није послужило, дува вјетар, облачно  је, видљивост доста слаба; али све то нам не може покварити угођај.

Неколико планинара одлази гребеном према сјеверу до мјеста на коме се прије 30 – так година срушио пољски пољопривредни авион. Поново се окупљамо на врху, слиједи заједничка фотографија, без Воја, који се сам упутио назад. Неколико кишних капи убрзава полазак. Успут видимо резултат Војовог ранијег одласка – повећан број камених купа.

На Глачицама поново одмарамо, неки  користе прилику да наберу коприве. Слиједи силазак низ серпентине ка Жакову, паковање опреме и повратак кућама.

Шта рећи на крају – акција је у потпуности успјела. Надајмо се да ћемо се у истом броју одазвати на чишћење и маркирање; да ћемо у прољеће 2012. године до Мотке изаћи уређеном стазом  и да ће нас вријеме боље послужити. А дотле – да смо здраво!!!

П.С. А чији је Мотка врх – Требињске шуме или Поповог поља? Није важно, битно да је наша!!!

Извјештај сачинио: Мирослав Ковачевић