Дан 1.
На четверодневну експедицију у Бугарску са циљем „освајaња“ највисочијег врха Балкана упутила су се четири члана ПД „Вучји зуб“ из Требиња. На пут смо кренули у суботу 14.8. у раним јутарњим часовима и путем преко Гацка и Фоче до Вишеграда гдје правимо прву дужу паузу. Пут настављамо преко Ужица, Чачка, Крагујевца а затим ауто-путем до Ниша и Пирота гдје правимо паузу пред вишечасовно чекање на граници са Бугарском. Послије преласка границе упућујемо се ка крајњој дестинацији за тај дан, мјесто Боровец, најстарији ски центар у Бугарској, недалеко од Софије (неких 60- ак километара удаљености). У Боровец стижемо у 11 часова по локалном времену а остатак пута је прошао без проблема.
Дан 2.
Други дан је био резервисан за успон на сами врх тј. Мусалу. Устајемо раније те након доручка и припремања ранца крећемо ка гондоли која ће нас извести 1000 метара висинске разлике. Вожња годнолом траје 45 минута а из ње се пружа феноменалан поглед на простране борове шуме, ти призори нас наводе на закључак зашто се мјесто зове баш Боровец.
Након што излазимо из гондоле упућујемо се ка самом врху стандардном љетњом рутом а испред нас су непрегледне колоне планинара који се лаганим кораком крећу ка врху. Велика гужва на стази нас је изненадила а касније смо сазнали да је тај дан велики празник у Бугарској те су многобројне породице искористиле слободан дан да изађу у природу. Након 3 км хода наилазмо на први од два планинарска дома и прво од седам ледничких језера познатијих као Мусалска језера.
Од планинарског дома стаза постаје нешто стрмија и можемо рећи да одатле почиње онај прави успон. Крајолици невјероватни, природа феноменална а језера се смјењују једно за другим, Доње Мусласко језерео, Алеково језеро, Ледено језеро… На седмом километру долазимо и до другог планианрског дома који се налази на 2720 метара надмосрке висине и одатле до врха нам остаје још 1,5 км дужине и 200 метара висинске разлике.
Након нешто дуже паузе настављамо успон и након 45 минута долазимо до врха а од гондоле до врха за неких 3 сата и 15 минута лаганог хода.
Овај успон је обиљежио члан експедиције Војин Мишељић који је у 87 години испунио своју животну жељу да се попење на највисочији врх Балкана. Војинов успјех је још посебнији ако узмемо у обзир да је почео са планинарењем прије само четири године. Осатала три члана експедиције Данко, Благота и Срђан су такође попели и у своје планинарске књижице уписали још један нови врх.
На самом врху је огромна гужва која ипак не омета бескрајне погледе који сежу све до Пирина и његовог Вихрена, Витоше изнад Софије, Осогова на граници са Сјеверном Македонијом. Након сликања за успомену истим путем враћамо се назад и уз краће паузе стижемо до почетне тачке а одатле гондолом назад до Боровеца.
Дан 3.
Трећи дан је био резервисан за туристички облиазак Софије, гдје смо обишли цркву посвећену Александру Невском а подигнуту као споменик свим руским, бугарским, румунским, пољским, украјинским и молдавским војниицма који су животе дали за ослобођење Буграске од Отоманског Царства. Касније смо обишли и споменик Александру Невском, Руску цркву, Главну улицу, популарну Витошку а успут смо нешто и пазарили у продавницама планинарске опреме.
Након облиаска Софије крећемо пут куће а пошто смо већ „окаснили“ у старту план је да идемо док се не уморимо, па ноћимо гдје стигнемо. У повратку нас пут води другим смјером те се тако у Врњачкој Бањи налазимо са старом познаницом Марином и уз пиће размијењујемо искуства са претходних експедиција и успона и падају неки нови договори. Тешка срца се растајемо и настављамо свој пут даље преко Краљева, Чачка и Ужица до Вишеграда гдје нас је умор сустигао и одлучујемо да ту преноћимо и одморимо од напорног дана.
Дан 4.
Четврти дан је протекао у путу ка Требињу у које стижемо око 12 часова.
До нових планинарких прича, да смо здраво!
Срђан Домазет
Видео: Данко Карић
Видео: Срђан Домазет
0 коментара