Kотор Вертикал, трка у камену, трка до неба, била је изазов за седам Херцеговаца. Старт трке је на сјеверним вратима старог града Kотора на 1 мнв, а циљ је на врху Пестинград на 1007 мнв. Стаза је је дугачка 2,8 км са успоном од преко 1000м.
Прва трка је одржана у марту 2015. затим ’16 и ’17, па пауза до јуче. Стаза је екстремна и има све одлике високе планине са веома занимљивим детаљима, попут проласка кроз суви кањон у првом дијелу а касније и пењање уз вертикалну стијену висине преко 40 метара, као и природним љепотама од којих посебно издвајам Пестинградска врата (Вилина врата) испод којих пролази стаза. Затим сипаром до циља.
Вријеме је било идеално за трку, стаза лагана, али само првих 100м кроз стари град, затим креће стаза гдје за кретање требају и руке и ноге, тако до врха, скоро до неба…
Kад смо већ кренули, нема назад, радујемо се погледу са врха, па журимо колико можемо… прелазак преко стијене, сипара, кроз врата и све стрмије и стрмије и тако до врха. Стазу не можете погријешити „само ако вам постане лако онда сте погријешили“, тако рекоше организатори.
Херцеговци су навикли на камен и брдо, то је наш терен. То и доказа Дејан Жерајић ПЕД „Зимомор“ Невесиње, који је био најбржи на трци, али и моја маленкост, Ивана Табаковић ПД „Вучји Зуб“, Требиње, као трећа у својој категорији.
На овој трци је учествовало 67 тркача, 66 je завршило трку.
Најбржи небески тркач Дејан је за један школски час био на врху 45мин. и 52 секунде. А небеска тркачица Милуша Бошковић из Kотора за 54мин. и 55 секунди.
Таква изазовна стаза, за заљубљенике у екстремно планинско трчање и за оне најспремније, сигурно изискује и награде, макар за оне најбрже, које су овај пут изостале!?!
Радујемо се вертикалном километру на Леотар, ми смо свој тренинг завршили, сад само чекамо старт.
Да смо здраво!
Ивана Табаковић
0 коментара