У мапи трка, резервисасмо 27.8. за Чврсницу ултра трejл. Kако то херцеговачки услови налажу, у том дијелу године, стреписмо од трке под немилосрдним волуменом сунца. Али, стрепња нас напусти, а наше жеље супротних временских услова се обистинише (присјетисмо се, по ко зна који пут „пази шта желиш – ако је довољно пожељено, онда је и оствариво“).
Нас три (Ивана Табаковић, Јелена и Нада Јововић) врло лако се договорисмо у одабиру стазе. Не жељесмо стазу од 10 км, 25 км, ни 50 км, већ одабрасмо стазу од 34 км са 2300м висинске разлике. Ову стазу карактерише захтјевнији омјер дужине и кумулативне елевације са јаким успонима и силасцима, као и технички захтјевнији терен. Стаза је цертификована од Скајранинаг федерације и као таква прва цертификована стаза у БиХ. Големо.
Стаза трке води кроз најљепше дијелове чаробне Чврснице. Старт трке је скијалиште на Блидињу, одакле трка води преко Иван долца и Оке до Масне Луке и цркве Светог Илије. Затим преко Борићевца јаким успоном до Плочног (2228мнв), највишим врхом Чврснице. Затим слиједи повратак са Плочног спустом стрмим сипаром. Даље стаза води до Пехарових станова и планинарског дома Вилинац. Након дома Вилинац стаза се преко успона на Прегону спушта до Хајдучких врата. Затим слиједи повратак на Прегон и успон на Велики Вилинац (други највисочији врх 2118мнв) те гребеном и стазом кроз клеку, успоном на Мали Вилинац, оштрим спустом до скијашке стазе до циља трке.
Међутим, овај пут временски услови нису дозволили да све иде по плану.
Старт у 9ч, сунце чији зраци већ грију тркачка тијела (срце је већ узаврело). Са звуком пиштаљке, првим успонима и прве капи зноја. Тако је било до изласка из шумског појаса. Сунце замијенише облаци, а у даљини се зачу грмљавина. Приликом успона на Плочно, сазнајемо да се стаза мијења. Из сигурносних разлога од дома Вилинац нема напријед, већ назад стазом. У близини дома Вилинац кренуше и прве капи кише. Интезитет се повећава. Обукосмо јакне за кишу. Падавине су све јаче а ми све мокрије. Доласком у дом почиње право невријеме, јака киша, крупа и грмљавина. Уз пуцкетање ватре ту проведосмо неких сат док чланови ГСС-а нам не дадоше зелено свјетло за наставак трке. Kренусмо, мокри и даље. Kрупа је толико нападала да је све испод наших ногу било бијело (као снијежни, зимски дан). Требало је додатног опреза јер је сад терен био клизав, а киша нас је пратила све до циља. Измјеном стазе, умјесто провобитних 34 км, почастише нас са 40 км.
На циљу је киша толико јако падала да је створила потоке. Међутим, ми уђосмо тако срећне у циљ са бујицом испод ногу. Изнад лудих, а срећних глава. И оном највећој бујицом емоција у грудима због чега вриједи свака борба.
На циљу сазнасмо да је наш Дејан Жерајић неприкосновено ушао први у циљ на истој стази, уједно први тркач који је ушао у циљ од све четири стазе. Њему ово бјеше тренинг припреме за свјетско првенство у трејл трчању у Италији средином септембра, одакле му желимо да се врати шампионски.
Подаримо себи борбу. До нових авантура,
Да смо здраво!
Ивана Табаковић
Видео(фејсбук) са дома Вилинац. Невријеме, а такмичари долазе – ЛИНК
0 коментара