У недјељу која је иза нас 17 планинара ПД „Вучји зуб“ дан је провела на планини Дурмитор. Као и сваки претходни, и овај пут нас је одушевио и показао нам да сваки нови долазак може бити изнова занимљив и лијеп. Уколико би се неко одважио да овдје пење сваки од врхова изнад 2000 мнв остао би на Дурмитору невјероватних 48 дана.
Полазна тачка био нам је Добри до (Шарбан) недалеко од Седла, а наш циљ био је успон на Пруташ (2393 мнв), послије кога смо се спустили до Великог шкрчког језера и, затим, подно Шарених пасова вратили се на превој изнад наше полазне тачке, а затим и на Шарбан. Сама стаза није захтијевна, изузев спуста на Шкрчко језеро гдје треба бити посебно опрезан поготово у случају ненајављених падавина којих у нашем случају није било. Стаза је добро маркирана и утабана, као и уосталом све стазе не Дурмитору, а поглед који „пуца“ на околне врхове (Планиницу, Боботов Кук, Ђевојку, Шарене Пасове, Штит,..) као и Маглић, Волујак и Биоч је заиста импресиван. Наш боравак у планини додатно су уљепшале 3 дивокозе које су једини прави, али и помало стидљиви домаћини, на овој планини. Дуго је требало локалном становништву Пиве и Дробњака да схвати да људи који долазе овдје долазе управо због тога, па се надамо да ће генерације које долазе знати цијенити овај истински бисер природе.
У град подно Леотара вратили смо се пуни нових утисака са једне од најљепших планина и док планирамо неке нове авантуре у природи све који ово читају поздрављамо нашим традиционалним поздравом: Да смо здраво.
Марко Мркаић
Фотографије: Милијана Главан, Нада Дурсун, Мирко Лучић
0 коментара