Редовна тура у календару ПД „Вучји зуб“ – Бугања греда. Један од пет врхова Орјена преко 1800 метара над морем. Стазу до овог орјенског врха маркирало је 2015. године наше друштво и свима који воле Орјен омогућило безбједнији пут до овог лијепог кутка наше планине.
Стаза води из Доброг дола старом рутом за Зубачки/Велики кабао, успут се обично сврати до Ледене пећине, гдје се по обичају у снијег остави неко пиће на хлађење да би се по повратку освјежили.
Прави је благодар имати овакав природни феномен на стази. Напољу је пекло августовско сунце, а у дну пећине се леди вода која цури низ хладне стијене. Наиме, велики намет снијега од улаза па до дна пећине формира микро климу тако да се хладни ваздух спушта на дно и непрекидно одржава ниску температуру, отуда и ови ледени сталактити.
У наставку до врха за краће предахе користимо хладовине ендемског бора Мунике и увјек им се изнова дивимо. Управо је на Бугањој греди пронађена Муника стара 650 година, а трагачи за најстаријим Муникама сматрају да на Орјену расту и много старији примјерци.
Поглед са врха „угушен“ димом који долази са големих шумских пожара у Херцеговини и Црној Гори, тужно је гледати како нам умоболници пале и ово мало зеленила. То је већ нека друга тема…
На врху заједничка фотка, након чега су Милош и Срђан продужили ка Високом бријегу, затим гребеном на Марков кук и преко Студенаца на Убла, а ми (Мики, Дарко и Игор) се истом рутом враћамо назад уз необилазно освјежење у Леденој пећини.
Примјетили смо да доста људи долази у Добри до, до одморишта, а неки и роштиљају, такође смо примјетили да ипак нема смећа што нас радује 🙂 , онај ко дође до Доброг дола сигурно воли планину и природу.
Елем, још један диван дан на планини, пређених 20-ак километара су били довољан разлог да се сврати до планинарског дома на освјежење.
До нових дружења са планином, да смо здраво!
Игор Шкеро
0 коментара