С обзиром да, на срећу, велики број планинара није често у прилици да на лицу мјеста пружа прву помоћ повријеђеном у планини врло је корисно област прве помоћи што чешће и у слободно вријеме понављати, доносимо Вам чланак/кратки елаборат др Марка Сарића из ПД “Клековача” Приједор.
Смисао прве помоћи је у очувању људског здравља и живота на мјесту поврјеђивања и обољевања. Прву помоћ пружају они који су се затекли на мјесту поврјеђивања или обољевања. Најважније у првој помоћи је да се уради оно што се засигурно зна да помаже. Боље је и да се ништа не учини него да се из незнања учини нешто, што ће нашкодити поврјеђеном или обољелом. Најбоље је да прву помоћ пружају они који су за то обучени. Збрињавање поврјеђеног или обољелог на лицу мјеста се одвија у неколико фаза:
- Процјена безбједности, отклањање опасности по појединца и групу
- Преглед повријеђеног или обољелог
- Мјере прве помоћи
- Одлука о даљем третману
- Транспорт по потреби
Не чекајте да неко други пружи прву помоћ, ви сте за то задужени, осим ако имате стручно лице на лицу мјеста које ће ту обавезу да преузме на себе.
Прије поласка у планину и поласка на поход морате да се обавјестите од чега болују они које водите, шта користе од лијекова, где им се они налазе (ранац, џепови) како може да им позли и шта ви можете да урадити као прву помоћ, ако се то деси.
1. Безбједност при пружању прве помоћи у планини, поступак на мјесту несреће
Безбједност! Ако се у планини на пјешачкој тури деси незгода, да и ви и још неко од учесника не бисте постали жртве, прије прискакања у помоћ некоме, процијените да ли можете безбједно да приђете повријеђеном (сипар, ивица стијене, стабла која се руше, стијене које се одроњавају, снијежне стрехе итд). Организујте групу. Вежите се конопцем прије приступа повријеђеном на опасним мјестима ако је потребно, заштитите се од крви ако је могуће употребљавајући цијеле пластичне кесе (крв може да буде извор озбиљних болести). Не правите гужву на малом простору.
2. Преглед повријеђеног или обољелог. Како и шта прегледати?
Провјерити да ли је особа свјесна, да ли реагује на гласно дозивање и грубе дражи (нпр. грубо штипање ушне шкољке, лупкање) да ли јечи, кука или се не јавља уопште. Да ли повријеђени или обољели дише (и уочити проблеме са дисањем). Код особа које су без свијести и имају чујно дисање, кркљање, некад праћено израженим блиједилом или плавичастом или љубичастом пребојеношћу прстију и коже, ови знаци могу да буду знак животне угрожености. Да ли има видљивих крварења, отворених прелома тј. да ли дио кости вири кроз кожу, да ли има отока – деформитета на неком дијелу тијела (нпр. повреде)? Ако је особа свјесна, да ли се жали на болове и на ком дијелу тијела? Да ли може да покреће руке и ноге, да ли може да устане? Да ли је могућа повреда кичме (нпр. не осјећа и или не помјера руке или ноге, или му ноге и руке трну, особа осјећа слабост руку и ногу, најчешће испод мјеста повреде кичме)? Провјерити да ли је повријеђено још нешто (глава, грудни кош, плућа, трбух, карлица, бутна кост итд). Не дизати онога који лежи посије повреде. Ако не може сам да устане, могућа је озбиљна повреда. Да ли постоје опекотине и колике су по површини?
Да ли нешто цури из носа и ушију: бистра течност или крв?
Шта чинити? Обезбједити дисајни пут подизањем браде. Ако је особа без свијести и не дише кренути са оживљавањем. Тражити помоћ што прије.
3. Стање без свијести или са поремећеним стањем свијести
Како препознати? Особа не реагује на дозивање, грубо штипање ушне шкољке. Или само јечи или нпр. нема уобичајеног здравог контакта са њом.
Шта радити? Оставити особу да лежи, обезбједити да дисајни пут буде слободан, забацивањем главе, дизањем вилице или стављањем у кома положај. Тражите узрок, да ли се особа жалила на неке тегобе, да ли болује од неке болести, нпр. шећерна болест.
Сачекати да се особа освјести и напојити је колико жели. Никако особу не водите даље на пјешаћење чак и ако се освјести и буде јој боље, тј. изјављује да је све у реду. Ако је особа без свијести послије повреде, примјенити поступак за могућу повреду кичме.
Што прије транспортовати у најближу здравствену установу.
Никако особу не дизати да сједи или стоји. Особу је могуће ставити у полусједећи положај ако примјетите знаке шлога.
4. Ранимација – оживљавање
Да ли је потребно да се особа оживљава?
Како процјенити? Особу прегледати методом гледам-слушам-осјетим: гледам – да ли се грудни кош диже и спушта; слушам: да ли се чује звук дисања; осјећам: дах дисања на образу. Пулс са два прста руке провјерити на врату (на руци је тешко осјетити пулс у хитним стањима јер је крвни притисак толико низак да се пулсације на руц не осјете). Ако је особа без свијести, не дише и нема пулса, треба је поставити у лежећи положај и примјенити мјере оживљавања.
Коријен шаке поставити на грудну кост (између ребарних крила) и извршити 30 снажних и ритмичних притисака. Након 30 притисака на грудну кост примјенимо удах методом уста на уста или уста на нос и проверавамо да ли се грудни кош дише, чекамо потом да се грудни кош спусти и онда поновимо. Онда опет масажа грудног коша. И тако стално. Због умарања, спасиоци морају да се мијењају. Не паничити, не чекати да други нешто учине, ви сте задужени за помоћ.
Даљи поступак: Одмах по прегледу неко ће мобилним телефоном да зове помоћ, док се оживљавање примјењује.
Особе без свијести и дисања захтјевају неодложно оживљавање, тј. примјену срчане масаже и вјештачког дисања.
5. Кома и кома положај
Ако неко не реагује на дозивање и грубе дражи, снажно штипање ушне шкољке, (а узрок није повреда) онда је особа без свијести и треба да се стави у кома положај. Кома положај служи за обезбјеђење дисајног пута (особа без свијести може да дише а повраћање представља мању опасност). Особу поставити на бок, учврстити рукама и ногама, са забаченом главом, шака под главу. Водити увијек рачуна о могућој повреди кичме.
Шта не радити: Забрањено особу дрмусати, трести, шамарати, остављати саму да лежи на леђима, стављати било шта у уста, појити. Код повреда, ако је особа у коми, тј. без свијести, примјенити поступак као за повреду кичме и звати у помоћ што прије.
Ране могу настати од пада, дејством ватреног оружја, посјекотине, пробојне ране од дрвета, камена, пукнута вена, итд.
Утврдите начин повређивања: падови, посекотине, огуљотине, убодне ране; мјесто поврјеђивања (глава, врат, трбух, грудни кош, руке и ноге). Каква је рана, велика или мала, дубока или плитка, да ли су присутни преломими и крварења?
Шта радити? Зауставити крварење што прије притиском прстима (заштитите руке од крви цијелом кесом), онда ставити први завој или компресивни завој. Ако сте ставили завој, провјеравајте крварење. Ако рана обилније крвари преко завоја, вјероватно завој није добро стављен, нпр. лабав је или није на правом мјесту, завој скинути и ставити нов завој поново. Огуљотине, површне ране као нпр. плитке посјекотине, огреботине, опрати сапуном и са доста воде. Рана се потом заштити или ханзапластом, завојем или чистом тканином (стерилна газа, чиста мајица) од даљег загађења.
Страна тијела у рани (нпр. вире дужи дијелови дрвета, метала) учврстити – ђевреком – да се не померају и да даље не направе оштећење крвних судова, живаца, плућа, унутрашњих органа и осталих структура и тако транспортовати. Повријеђеног потом упутити љекару за даљу обраду ране, додатно дијагностиковање и збрињавање.
Шта никако не радити: Не вадити забијено страно тијело (нпр. стакло, комад дрвета) или већа страна тијела из ране, то може да буде изузетно опасно.
6. Преломи
Како настају и како препознати? Послије падова, удараца, затрпавања, прикљештења каменом или стаблом, при ходању ако се искрене нога, нпр. скочни зглоб. Особа осјећа бол, могу прије или касније да се уоче оток, деформација, ненормална покретљивост, отежани или онемогућени покрети, крцкање при покретању, модрило коже, промјена температуре коже на мјесту повреде.
Шта учинити? Имобилизација, хладан облог на мјесту отока (нпр. лед у пластичној кеси замотан у пешкир, мало стоји, мало се склони) хладну воду из потока наточити у пластичну боцу и ставити на мјесто повреде. Што прије повријеђеног транспортовати до здравствене установе.
Шта никако не радити: не ’’намјештати’’ или масирати повријеђени дио тијела.
7. Исчашења и уганућа
Како препознати? Повријеђени осјећа бол у зглобу на мјесту провреде или близу мјеста повреде (скочни зглоб, зглоб шаке, раме, кољено) могу да се уоче брзо или нешто касније: оток, деформитети на мјесту повреде, тешкоће или немогућности покрета, промјена боје повријеђеног дијела – нагло настале модрице. Увијек сумњати и на прелом.
Шта радити: Урадити имобилизацију у затеченом положају. Хладите отечени, болни дио тијела јер то смањује бол и оток. Повријеђени дио треба подићи (рука или поткољеница) јер овај поступак такође смањује оток и бол.
Особу спремити за транспорт до најближе здравствене установе.
Шта радити?
Никако масажа и намјештање зглоба, не тјерати особу са отоком да хода, осим ако је апсолутно неопходно али онда имобилисано.
Напомена: да се ишчашења скочног зглоба не би десила, учесници би требало да носе дубоке ципеле, добро везане, и да им дајете одморе на вријеме.
Опрез: онога тренутка када у вашој групи почне искретање зглобова због умора, задњи је тренутак за дужи одмор, после овога долази до ишчашења зглобова и прелома костију.
8. Повреде кичме
Како препознати? Ако је особа без свијести посијле тешке повреде (пад са висине, повријеђена одроном, или падајућим стаблом, нађена послије клизања сипаром, у саобраћајнон несрећи) понашати се као да је кичма повријеђена.
Ако је особа свјесна, провјерите да ли постоји поремећај стања свијести, тј. да ли је понашање у неком дијелу неодговарајуће. Утврдити да ли повијеђена особа осјећа наш додир на кожи поткољенице или шаке и да ли је тај додир исти лијево и десно. Да ли особи трну руке, рамена, ноге и да ли може да покреће прсте руку и ногу, то јест руке и ноге. Ако не може да помјера прсте руку или ногу, ако му руке или ноге трну, постоји сумња на прелом кичме.
Шта учинити? Особа треба да мирује. Обезбједити дисајни пут дизањем вилице. Не помјерати главу и врат, ти дијелови тијела треба да се имобилишу. Имобилисати ћебадима, јакнама, или приручним средствима. Ако особа мора да се помјери на безбједније мјесто, помјерање врше најмање четири спасиоца заједно. Повријеђеног помјерамо као као трупац – балван тј. у цјелини – комаду, да се кичма и врат не превијају, помјерају, криве. Утоплити. Тражити помоћ (ГСС има одговарајућа средства за имобилизацију), могућ хеликоптерски транспорт.
Шта никако не радити?
Не помјерати никако, ако је могуће.
Ако је особа без свијести, понашати се после повреде као да је кичма повријеђена. Никако не давати повријеђеном алкохол или храну.
9. Имобилизација
Шта је имобилизација? То је поступак којим дио тијела или цијело тијело доводимо у непокретан положај.
Циљ је учинити непокретним мјесто повреде, имобилизацијом два сусједна зглоба или цијеле кичме и карлице. Имобилизација чини да бол буде мањи, спрјечава се даље поврјеђивање крвних судова, живаца, костију, тетива, кичме и настанак шока.
Чиме имобилисати? Имобилизација прелома (рука уз тело, нога уз ногу) користећи завоје, а може да се изврши и приручним средствима, нпр. одсјечена грана, направљена носила од грана, летве, врата са куће, клупе из дома.
Скинути са тијела накит, сат и сл. Уколико постоји отворени прелом рану прекрити стерилном газом и превити завојем.
Имобилисати два сусједна зглоба и имобилизационо срество мора да прелази та два сусједна зглоба и да иде према трећем зглобу. Провјерити да имобилизација није лабава. Ако помоћ може да стигне а сумњамо на прелом кичме у одсуству других стања и повреда, ставити ћебад испод главе и доњег дијела леђа, покрити и не помјерати до доласка спасилаца.
10. Шок од искрвављења или повреде
Како препознати? После теже повреде или после обилнијег крварења запажамо блиједу кожу, често орошену знојем, повријеђени се жали на бол на мјесту повреде, жеђ, изузетно је малаксао и немоћан, убрзано дише, пулс преко 100, поремећај стања свести.
Шта радити? Што прије зауставити крварење, притиском прстима, шаком, завојима или приручним средствима. Особу ставити у лежећи положај са подигнутим ногама.
Напомена: Артеријско крварење је у виду ритмичног млаза-водоскока, вене само теку.
Утоплити, (ћебад, јакне) подићи ноге, особа треба да лежи на равном, без узглавља. Омогућити да особа слободно дише, особу ослободити тијесне одјеће.
Ако се особа онесвјести, бринути за дисајни пут дизање вилице или троструки хват (кома положај ако нема повреде кичме).
Провјеравати повремено број удисаја у минути и брзину пулса, бити у вези са спасиоцима.
Ово стање угрожава живот. Што прије звати помоћ или транспортовати до најближе здравствене установе.
Шта не радити: Не подвезивати Есмарховом повеском, осим код откинуте руке или ноге које много крваре, тј. само код оних крварења која не могу на други начин да се зауставе. Не користити пешкире, ћебад за замотавање ране. Никако не давати овим особама алкохол.
11. Сунчаница и топлотни удар
Како препознати? Послије излагања високој температури, јаком сунцу без капе и/или влази у недостатку довољно течности за пиће и дуготрајном физичком напору. Стална главобоља, мука порваћање, повишена тјелесна температура, чак и преко 40 степени, малаксалост, поспаност, жеђ, убрзано дисање, убрзан срчани рад. Особа може да буде неприсебна или да се онесвјести. Ово стање може да буде опасно по живот.
Шта радити? Уклонити особу са сунца, давати воду да пије, одморити је, ослободити вишка одјеће, квасити цијело тијело хладним воденим облогама.
Превести до најближе здравствене установе, ако је могуће са уздигнутом главом у полусједећем положају.
Не давати алкохол и било какве лијекове.
Не тјерати да хода или се излаже физичком напору.
Напомена: обезбједити довољно воде за пиће на пјешачким турама, по јаком сунцу капа.
12. Смрзавање
Како препознати? Блиједи прсти руку или стопала, хладни и неосјетљиви, цијело тијело може да буде хладно.
Полако утопљавати, сува топлота, дати смрзнутом топле течности да пије. Утоплити ћебадима или чиме имате (јакне, термо фолија).
Не масирати смрзнуте дијелове тијела (ако су баш смрзнути) јер долази до већег оштећења ткива. Не стављати ноге или руке у врућу воду јер оштећења могу да постану већа. Не бушити пликове ако постоје.
13. Опекотине и опаротине
Задесно послије излагања врелим течностима или парама или дуготрајном сунцу ако пјешачите обнажени. Примјећујете велике површине које су топле црвене и боле, могуће је да се појаве и пликови.
Хладити хладним облогама или туширање хладном водом, из потока нпр.
Не сипати преко опекотина уља, масти, не стављати креме.
Ако је опечена површина већа од нпр 20%, дати јој воде колико је жедна и што прије отпремити до најближе здравствене установе.
14. Прољев, сумња на тровања храном
1-2 кашаста пролива у току дана није проблем. Више пролива, 5-6 и ако су обилни, праћено изузетном маласкалошћу, може да буде озбиљно.
Шта радити? Често узимање воде, на пет минута један гутљај, водом или чајем без шећера. Исхрана: ако услови допуштају чист барени кромпир или рижа, печена јабука, често а по мало, на 15 мин. 1-2 залогаја – стално.
Ако је пролив крвав или црн, катранаст, знак је крварења у цријевима. Ово стање може да буде опасно по живот. Возити што прије до најближе здравствене установе. Звати у помоћ ако не можете сами да збринете обољелог.
Не давати алкохол.
15. Тровање гљивама
Како препознати? Повраћање, мука, прољев послије исхране са гљивама у природи.Први знаци: мука, повраћање и прољев могу да се јаве 30 минута до чак 36 сати послије јела.
Шта радити? Пити мање количине течности, чај од нане или камилице, кисела вода, сваких 5 минута по гутљај, стално. Особу што прије превести у најближу здравствену установу, ако је могуће са примјерком гљиве која је коришћена за исхрану. Особа треба да лежи.
Никако не давати алкохол, лијекове.
Никако не јести гљиве за које нисте апсолутно сигурни да су јестиве.
16. Повраћање
Колико је повраћање опасно? Једном повратио, не угрожава особу. Ако неко поврати више од 5-6 пута, праћено малаксалошћу или још неким знаком, нпр. болови у трбуху, могуће је да се ради о озбиљном стању.
Давати да течност често а по мало, ако то особи прија. На 5 минута један гутљај, најбоље млаке течности, вода, чај од нане или камилице, особа треба да одмара.
Ако је особа изузетно малаксала, превоз до најближе здравствене установе. Не давати алкохол, лијекове. Ако не можете сами да збринете, звати у помоћ.
17. Запао залогај у грлу
Особа се у току јела, држи за грло, дави, гуши, кркља, често покушава да искашље залогај који је ушао у душник. Може да помодри или изгуби свијест. Хајмлихов маневар се изводи више пута ако је потребно. Показује се на вјежбама.
18. Повреде ока
Труњем, прљавштином, хемијским материјама.
Шта треба радити? Испирање ока довољним количинама воде. Ако то не може особа сама, онда јој помоћи тако што ћемо воду сипати са мале висине у угао ока, док особа гледа на супротну страну, придржавајући капке да не затворе око.
19. Повишена тјелесна температура
Често израз прехладе или безазлених инфекција, али и озбиљних стања која угрожавају живот. Уобичајена одбрамбена реакција на прехладе, вирусне болести. Температура која може за одраслу особу да буде опасна је она од 39 и више. Не дозволити да буде 40 степени или преко. Како без топломера одредити температуру: На основни пулса у миру (обично 70-90) у минути. За сваки степен раста температуре, пулс се убрзава за отприлике 10 откуцаја у минути. Пулс се пипа 30 секунди и множи са два, да би се добио пулс у минути. Пулс 110 или више знак је високе температуре. Провјеравајте темепературу пипањем на грудима, леђима, трбуху или испод пазуха, не на челу. Чело може да буде хладно, као и руке или ноге.
Шта чинити? Раскомотити особу, добро напојити млаким течностима, вода, млак чај, сок, обично да пију чешће а по мање. Могуће је дати и лијек против температуре, обично парацетамол 1-2 таблете одједном. Не прекорачити 6 таблета у 24 сата.
Питати особу да ли смије да пије лијек, да ли је алергична на нешто од лијекова. Ако особа није сигурна, не давати ништа од лијекова.
Шта не радити: Не покривати (да се презноје), не давати вруће чајеве и течности. Не давати антибиотике (они нису лијек за температуру).
20. Алергије, уједи инсеката, копривњача, шок
Како препознати? Послије уједа инсеката или излагање материјама на које је особа алергична, али и без тог податка, виде се: Црвенило коже која је на тим мјестима топлија, издигнутија или не од остале коже, некада са пликовима, као када се ожарите копривом. Некад је цијела кожа црвена и врућа. Могуће да буду отечене усне, предио око очију – капци, некад могу бити отечени и полни органи или слузокожа грла.
Шта радити? Ако особа зна да је склона аларгијама, да попије свој лијек који за алергију користи, једну таблету. Стављати хладне облоге преко врућих кожних промјена, нпр. вода из потока, извора.
Ако је особа са поремећеним стањем свијести или изразито малаксала и јако се лоше осјећа, што прије је одвести до најближег љекара.
Никако алкохол и лијекови који не припадају особи (осим ако их особа зна и иначе користи за алергијска стања од којих болује).
21. Главобоља
Како препознати озбиљну главобољу? Неуобичајено јака главобоља, поготову ако је први пут, праћена или не са: темепратуром, повраћањем или поремећајем стања свијести.
Шта урадити: Превоз обољелог до најближег љекара.
Никако не остављати болесног самог или га самог послати назад у дом или аутобус.
22. Шлог
Како препознати? Нагло настала слабост једне руке (или и ноге), искривљено лице, неразумљив говор, могуће праћено поремећим стањем свијести или губитком свијести.
Што прије болесног превести до љекара у полусједећем положају.
Не тјерати болесног да хода, не давати шећер и воду, осим ако је особа болесна од шећерне болести и користи лијекове за ту болест.
23. Епилептични напад
Како препознати? Напад грчења половине или цијелог тијела, често праћен пјеном или крвавом пљувачком на устима, као и губитком или поремећајем стања свијести. Траје 30 секунди до 2 или 3 минута. Особа може да помодри у току напада и да послије напада има потребу да спава, није присебна и не даје разумне или разумљиве одговоре.
Шта радити? Обезбједити да се у току грчења особа не поврјеђује. Обезбједити да се особа одмори 10-20 минута послије напада.
Ако особа дише чујно или кркља, ставити је у кома положај или у положај у коме ће дисање да буде олакшано, нпр. подићи вилицу. Када се особа освјести да може да гута, могуће је да попије још једну дозу лиека који иначе користи за епилепсију.
Ако се напад понови или траје неуобичајено дуго, преко 2-3 минута, те ако је ово први напад у животу, што прије особу однијети до најближе здравствене установе.
Овакав напад може да буде и слика умирања, радити оживљавање ако особа не дише дуже од 10 секунди (зјевање у агонији није дисање, као што то није ни покушај дисања).
Не стављати ништа у уста, дрво, метал, прсте, не вадити језик из уста.
24. Како изгледа инфаркт
Како препознати? Бол у грудима, најчешће иза грудне кости, као стезање, притисак, цјепање, раздирање, често праћено слабошћу, знојењем, бљедилом. Шири се могуће у леђа, рамена, лактове или вилицу, праћено некад повраћањем.
Шта радити? Особа мора да мирује, ставити у полусједећи положај или у положај који особи одговара. Што прије је превести до најближег лекара.
Особа не смије да хода и да се излаже било каквом напору.
Звати у помоћ ако је особа изразито малаксала, блиједа, са поремећајем свијести и чини вам се да је животно угрожена.
25. Ујед змије
Како препознати? Двије тачкице близу једна другој, особа даје податак да је доживјела ујед змије. Отровнице имају трокутасту главу и рупице испред очију.
Шта радити? Усликати змију из близа ако је мртва или понијети у кеси ради одређивања да ли је отровница или не.
Особа треба да мирује, тј. да се носи или чека помоћ и уједени дио екстремитета се мора поставити испод нивоа срца.
Не подвезивати, не исисавати, не сјећи рану. Никако не тјерати особу да трчи, хода, (осим ако је апсолутно неопходно – нпр. неприступачан терен, али се онда хода полако). Уједена особа не смије да пије алкохол.
26. Крварење из носа
Цурење крви из носа обично са једне стране.
Шта радити? Издувати нос, стиснути меки дио носа – ноздраве прстима и тако држати око 2-5 минута. Особа треба да буде у сједећем положају, глава у нормалном положају. Процјенити количину крви. Оно што роси марамицу и на њој оставља флеке, по нека кап, није озбиљно стање.
Код врло обилних крварења што прије одвести особу у најближу здравствену установу.
Не стављати ништа у нос, не давати алкохол, не давати никакве лијекове осим уобичајених које особа користи.
27. Оједи између ногу од дугог пјешачења
Како препознати? Црвене болне, некад огуљене површине које настају дуготрајним трењем коже и одјеће.
Шта радити? Могуће намазати површине масном или влажном кремом у танком слоју на чисту и суву кожу.
Водити рачуна о чистоћи. Не носити превише тијесну или превише комотну одјећу.
28. Жуљеви од дугог пјешачења и тијесне обуће
Шта радити? На вријеме препознати да ће доћи до стварања жуљева. То мјесто заштитити ханзапластом или са више тих фластера. Ако су жуљеви велики и онемогућавају ходање, могуће их је избушити да течност из пликова исцури. Пликове добро опрати сапуном и водом, бушење извести чистом иглом, а потом заштитити ханзапластом и особу послати најближем љекару на обраду ране.
Са избушеним великим пликовима, ако се дуго хода, може да дође и до инфекције, која је могуће озбиљно стање. Ако нога поцрвени, буде болна, црвенило буде топлије од околине, ако особа добије температуру, одмах особу послати код најближег љекара.
29. Алкохол – безбједност у планини
Алкохол се не користи на пјешачењима и походима у планини, јер представља ризик за безбједност појединца и групе. Смањује пажњу и вријеме реакције, успорава размишљање.
Обавјестити учеснике да је коришћење алкохола забрањено на пјешачењу.
Алкохол нема никаква добра дејста, нпр. да угрије на мразу.
Никако не користити алкохол код хладног времена, јер може да узрокује брзи губитак топлоте из тијела, уз осјећај да вам је топло и на тај начин убрза смрзавање.
Литература:
Павловић А., 2007: Прва помоћ, Обележја, Београд
Солдадовић С., Китанић С., 1997: Принципи прве помоћи, Југословенски црвени крст, Београд
Вежа З., Павловић Д., 2006: Прва помоћ за 1. разред медицинске школе, Завод за уџбенике, Београд
The voluntary aid society, 1999: Pocket first aid, the autorised manual of st john Ambulance, St Andrews ambulance Association, and the British Red Cross
www.vscout.org.rs: Принципи прве помоћи
www.stjohn.org.au
Извор: др Марко Сарић, ПД “Клековача” Приједор
