Усијани макадам на преко 30 степени, атрактивна брдска стаза кроз идилично село Жаково и добро припремљени организатори из ПД ”Вучји зуб” и овог љета спремно дочекују љубитеље бициклизма, овај пут претежно омладину, радознале посматраче и новинаре, жељне добре спортске приче. Ове године чак ни пандемија вируса корона није спријечила одржавање већ надалеко чувене брдске бициклистичке трке ”За сирац сира” коју по 9. пут организује наше друштво. Осјетило се одсуство такмичара из сусједних држава због затворених граница, али упркос околностима у трци је учествовало преко 30 учесника у неколико категорија: елитној – сениорској, јуниорској и у конкуренцији дјеце.
Стаза је и ове године припремана данима. Вриједни планинари и бициклисти из друштва уређивали су је како би била што безбједнија за такмичаре. Кошена је трава, шибље и драча. Склоњено је сувишно камење које се преко године накупило на стази. Постављена је саобраћајна сигнализација у виду знакова и трака који су имали за циљ да усмјеравају учеснике и упозоре их на опасне дијелове. А уочи и на сам дан трке требало је организовати и друге послове попут администрације и набавке захвалница, медаља, пехара и награда, међу којима је и аутохтони производ херцеговачког села – колут сира или сирац сира. Да би све то било обезбијеђено, увелико су помогли и спонзори трке којима се овом приликом захваљујемо(Туристичка организација – Требиње, Град Требиње, Термомонт, кафе бар Азаро, вила Лира, Херцег РТВ – као медијски спонзор, Сига д.о.о. Банком) А захвалити се морамо и волонтерима Црвеног крста Требиње и локалном тиму ватрогасаца Републике Српске, који су били ту као и сваке године – за сваки случај.
А да не заборавимо и наше најбрже такмичаре који су се у Жакову 5.јула окитили медаљама. У елитној тј. сениорској категорији у мушкој конкуренцији најбржи је био Петар Спаић који је 4,2 км стазе ”прелетио” за 15 минута и 11 секунди. За њега, као и за другопласираног Милоша Бодирогу ”Сирац сира” је био увертира за оно што слиједи истог дана, а то је трка у Широком Бријегу у оквиру Премијер лиге БиХ, тако да су њих двојица своје двоточкаше брзо спаковали и отпутовали одмах након додјеле медаља, а и тамо су се, како сазнајемо, окитили златним и сребрним одличјем. Треће мјесто и заслужени сирац освојио је Марко Паовица.
У женској конкуренцији елит категорије прва је била Кристина Гудељ која није крила одушевљење стазом. Кристини ово није први пут да се опроба на Жаковском макадаму као ни другопласираној Споменки Перишић. Медаљом за треће мјесто у овој категорији се окитила и моја маленкост, Ана Влатковић, и доказала да се може десити да и најспорији такмичар добије медаљу и награду уколико има ту ”срећу” да се за трку пријаве само 3 припаднице њежнијег пола у овој категорији.
У категорији јуниора (узраст 12-15 година) најбржи омладинац је био Дадо Бјелић, друго мјесто је заузео Срђан Поповац док је бронзано одличје узео Алекса Берак. У женској конкуренцији у овој категорији једина такмичарка је била Кристина Руњевац којој је поред златног одличја припала и награда – аранжман у вили Лира. У категорији дјеце узраста до 12 година, прво мјесто освојио је Вања Црногорац, друго мјесто је припало Јакову Перишићу Глебову, док је трећи био Ђорђе Одавић, а управо одушевљење све те дјеце самом трком нам даје крила и подстиче нас да наставимо да је организујемо и сваке године им приуштимо ту неописиву радост.
Камповање под Бјеласницом
Пет ”зубића” ове године се одлучују на традиционално камповање у Жакову уочи саме трке. Ово живописно село по девети пут нас очарава својом љепотом и изнова га проучавамо и упијамо његову идилу. Шаторе брзо постављамо и чим се распаковасмо, крећемо у обилазак стазе. Добијамо задатак да поставимо сигнализацију. У селу је и остатак екипе која је ту и ради на уређењу стазе. А шетња самом стазом води нас поред покошених ливада и шумарака грабовине, смрековине, јасена, храста и клена. Замирисаше нам и парцеле оцвалог смиља и разрасле лаванде. Беремо их и правимо букете којима сутра планирамо употпунити награде за даме. Ту су и бадеми, трешње, смокве, те шипци, дивљи и питоми, укусне мурве. Пролазимо поред два гробља и двије цркве у различитим дијеловима села, а увјерили смо се да ту постоје и стећци и каменице. Лавежом нас дочекују и сеоски пси. Сељани које срећемо расположени су за разговор и по њиховим коментарима закључује се да поздрављају избор њиховог села као локације за трку. Они су већ и навикли на то да им родни крај с почетком љета походе овисници о адреналину. И док небо шарају пријетећи облаци, а сунце с вјетром баца посљедње бичеве по Бјеласници враћамо се из села до кампа и старт-циљ позиције гдје распаљујемо роштиљ те сједећи уз ватру до касно уживамо у разговору, шалама и топлој ноћи док се спушта над Поповим пољем.
Трка из перспективе најспоријег
”Свијет воли побједнике…када си први свега си вриједан, на трону може бити само један…” ријечи су пјесме која ми се однекуд јави у мислима док педалам узбрдицом према највишој тачки Жаковске стазе, а сљепоочнице упорно и све јаче пулсирају на плус 30. Сви такмичари су ме већ одавно престигли и не чујем више прштање шљунка, те остајем на стази борећи се сама са собом, а истовремено се покушавам сјетити неке пјесме посвећене задњима на такмичењима, али ми не иде. Баш као што немам среће са ланцем који спада по трећи пут, а ја силазим с бицикла и борим се да га вратим на мјесто. Срећом, код куће Вукасовића се задесио волонтер Црвеног крста који ми помаже да га боље углавим. При спусту ме Бог погледао, на ланац заборављам и чак уживам у моментима када потјерам бицикло мало брже од свог лимита док проклизавам стишћући кочнице. Има неке неодољиве чари у тим моментима када се усудимо заплесати на ивици својих могућности и поиграмо се са својом смјелошћу. Само је важно понекад пробудити у себи тог одважног витеза. Јер кад сам могла ја, можете и ви! Зато изазивам све вас који сте чули за трку ”За сирац сира” да сљедеће године, Боже здравља, дођете у Жаково и будете дио ове наше приче. Било као посматрач, а још боље учесник. А до тада и до неких нових укусних сираца , ДА СМО ЗДРАВО!
Ана Влатковић
Прилог о трци државног сервиса РТРС- а. Дневник 2.
Прилог БН телевизије:
Прилог портала Моја Херцеговина
Прилог Херцег телевизије
Фотографије Мирослав Ковачевић и Славенко Вукасовић:
0 коментара