Крв, зној и покоја суза радосница. Тако би се могле описати и у пар ријечи слити једна огромна љубав, пожртвованост и труд , мјесецима уназад улагани у обнову и доградњу девастираног планинарског дома на Ублима. Судија још није одсвирао крај ове утакмице и планинари ПД ”Вучји зуб” морају још много утакмица одиграти и зноја пролити како би остварили свој крајњи циљ и у потпуности обновили дом, али данас је засигурно један битан меч завршен, а ”зубићи” су се сретни окупили да то и прославе.
Вијест која је већ на свим порталима, а ви је можда још нисте прочитали. Зато чујте и почујте! Отворили смо услужни дио објекта, смјештен у приземљу и ставили га на располагање свима онима који планину и наш Орјен воле бар упола као ми. Од сада, кадгод у дане викенда пожелите са породицом и пријатељима скокнути до Убала по своју дозу кисеоника и потпуног опуштања, а не желите да се бакћете са термос боцама и ћебетом, дођите у Планинарски дом по своју шољицу кафе, гутљај топлог чаја или само сок. Удобно се смјестите и подесите свој мод на одмор и уживање и слободно се вратите на фабричка подешавања. Јер тамо, у дому, дочекаће вас љубазни планинари који ће учинити све да ваш боравак у њиховој и вашој кући протекне у најбољем реду и на обострано задовољство.
А како су зубићи стигли до овог циља? Вјерујте, то само они знају. Сати, дани и мјесеци одвајања од њиховог слободног времена уложени су у овај објекат. Они највриједнији трчали би послије или прије свог радног времена, суботом, недељом, радним даном, викендом, празником…кадгод је то било потребно. Рушили су постојеће зидове, преграђивали, надограђивали, зидали нове зидове и стубове, малтерисали, фугирали, истоварали, утоварали, пунили мјешалицу, носили воду, постављали под, а онда и плочице, уграђивали греде, копали рупетину за чатрњу па затим и за септичку, разводили струју, уводили воду, формирали шанк, постављали камере, аларм и освјетљење. Желите ли да вам још набрајам или сте се и од овога уморили? Онда можете замислити како су ови вриједни планинари и планинарке откидали дјелиће себе да би их несебично уградили у ову лијепу зграду коју је давне 1938.године саградило тадашње Друштво за развој туризма из Требиња, а након Другог свјетског рата одржавало Планинарско друштво ”Бијела Гора” – све до посљедњег рата када је то друштво угашено, а зграда девастирана и препуштена зубу времена. Прије седам година ”зубићи” су прво петицијом спријечили њену продају, а неколико година касније изборили су се да је добију на кориштење и обнову одлуком градске власти.
Наравно, све ово не би било могуће постићи без пријатеља, привредних субјеката и донатора са разних страна, те издвајања из локалног буџета о чему је на нашем сајту у неколико наврата извјештавано. Још једном велико хвала свима њима што су били уз нас све ово вријеме и што још увијек помажу да се смјењују утакмица за утакмицом које планинари ”Вучјег зуба” из дана у дан играју трудећи се да оспособе свој дом и врате му стари сјај.
А само отварање услужног дијела објекта, планинари су обиљежили скромно и у ужем кругу трудећи се да не праве велику гужву и масовно окупљање сада када то није препоручљиво. У тек распаковане и опране, нове шољице усули смо прву кафу са шанка и тако смо умјесто маказа и пресјецања украсне врпце симболично отворили дом. Добро расположење и сјајна атмосфера пратили су нас током цијелог недељног поподнева. Пјесме, музике и шале није фалило. Распалили смо и роштиљ, свако је понешто хране донио тако да смо направили гозбу те нико гладан кући није отишао. Баш као ово дружење требало би да изгледа у будућности сваки повратак с акција успона на врхове Орјена у смирај дана. Сада знамо – то ће бити наше уточиште, наше мјесто за окрепљење и одмор послије цјелодневног боравка у природи. Биће то мјесто гдје ће се рађати лијепе успомене не само нас ”зубића” већ и наших гостију, планинара који ће доћи из далеких крајева, походити овај дом и враћати се својим кућама са прегрштом добрих фотографија са наших Убала. Ако Бог да дочекаћемо и дан када ће бити оспособљени смјештајни капацитети дома на оба спрата, туш кабине, тоалети и кухиња. Биће то још љепша прича на коју ћемо с нестрпљењем сачекати и надамо се дочекати, а на радост и понос свих нас. Посебно се радујемо садржајима за оне најмлађе које планирамо оспособити ускоро како би дјеца која посјете дом уживала у активностима као што су зип лајн и вјештачка стјена.
И тако се наш Планинарски дом Убла полако, али сигурним корацима прикључује породици од већ 3 постојећа дома са друге стране Орјена којима газдују црногорски и дубровачки планинари. Прије седам година када смо се изборили да дом не оде ”на добош” то је изгледало као тешко остварив сан. А сада када Орјен коначно постаје Парк природе и заштићено подручје и наш дом добија посебан значај као мјесто сусрета свих оних који неизмјерно воле природу и желе да је сачувају за неке нове генерације које ће, надамо се, знати да одржавају оно што су некада давно изградили наши претходници, а ми сада обнављамо. А ви сви који сте знатижељни и желите видјети шта то на Ублима раде и граде требињски планинари, посјетите нас у дане викенда и будите наши гости! ДА СМО ЗДРАВО!
Ана Влатковић
Прилог Хрецег РТВ-а
Прилог: Небојша Колак
0 коментара