Шта је алпинизам?
Алпинизам представља највећи степен достигнућа у планинарству. Бављење алпинизмом захтева сталну, одличну физичку кондицију, психичку стабилност, велико искуство. Познавање различитих техника пењања са тежим елементима у сувој стени и леду и других фактора неопходних за сигурно и успешно извођење пењачког успона.
Алпиниста се обучава и оспособљава да у планини борави, без обзира на локацију, на најнеприступачнијим теренима, у било којем делу света, у свако годишње доба и у најсуровијим временским условима (изузетно ниске температуре, велика надморска висина и сл.).
И поред тога, алпинистички успони се вреднују преко критеријума за категоризацију алпиниста и критеријума за класификацију алпинистичких успона. У оквиру спортова у Југославији алпинизам је због своје комплексности, сврстан у категорију врхунског спорта. По међународним критеријумима алпинизам и формула 1 сврстани су у XII категорију (спортови са највећим фактором ризика).
Сам назив нашег друштва говори да је циљ који нас највише мотивише и интригира у планинарењу, најатрактивнији врх нашег Орјенског масива, Вучји зуб (1805м н/в). Иако се званично маркирана стаза до поменутог врха не може никако сматрати алпинистичком, „тајни“ смјерови су ипак присутни и управо они нас инспиришу да код наших дугогодишњих и у спортском смислу физички припремљенијих чланова његујемо и одржавамо идеју о оснивању алпинистике секције у нашем друштву.
Један дио тог посла је урађен и данас имамо у нашим редовима двојицу алпиниста приправника и скоро потпуно уређено и опремљено пењалиште у контролисаним условима, које је удаљено 2 км од центра Требиња. Пењалиште “Мирослав Ђокић – Ђоле” има више уређених смјерова од којих су четири оболтована. Такође су постављена и два сидришта као и двије сајле на вру стијене које могу служити као сидришта.
Да је рад на афирмацији алпинизма једнако важан говори и чињеница да су се наши чланови већ у одређеној мјери доказали као искусни и вјешти алпинисти тиме што су попели: Елбрус, Мон Блан, Гран Парадизо, Гросглокнер, Атлас, Мармоладу, Триглав, Мангарт, Јаловец, Шклатицу, Пирин, Олимп а у зимским условима: Маја Језреце, Сјеверни и Велики врх Каранфила, Васојевића ком, Кучки ком, Маја Росит, Биоч, Волујак, Трновачки Дурмитор… Посебно смо поносни на наш сада већ традиционални зимски успон на Маглић којег смо пели већ шест пута (три пута са Трновачког језера, три пута са Пријевора). Такође смо самостално попели један смјер дужине око 70м на југозападној стијени Вучјег зуба у љето 2014 год. чиме смо озваничили почетак алпинистичког „истраживања“ овог врха.
Иако је алпинизам за наше прилике малог града и неразвијене регије чини се непривлачан за младе људе, труд који смо уложили у протеклим годинама да представимо овај вид авантуристичког спорта атрактивним се огледа у десетак изузетно заинтересованих планинара за учење ове вјештине. У прилог нам иде и чињеница да се и кровни Планинарски савез Републике Српске опредјељује за организовање почетних алпинистичких курсева
