Вучји зуб

"Требиње", фото © Славенко Вукасовић


Требиње је град и сједиште истоимене општине у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Име града потиче или од латинске ријечи трибунус (трибунус милитум је заповједник једне веће или више мањих јединица римске војске).

Налази се на самом југу Босне и Херцеговине и у саставу је ентитета Републике Српске. Смјештен је испод планине Леотар, на ободу Требињског поља. Кроз град протиче ријека Требишњица. Од мора је удаљено око 25 км (путем до Дубровника). За Требиње се каже да је град сунца и платана. Економски је и културни центар регије Источне Херцеговине.

Географија

Требиње се налази на 42° 42‘ 32“ сјеверне географске ширине, а на 18° 19‘ 18“ источне географске дужине и на 274 м надморске висине. Друмовима је спојен са Дубровником (33 км), Љубињем (55 км), Мостаром (110 км), Билећом (30 км), те Никшићем (70 км) и Херцег Новим (43 км).

Рељеф

Рељефом општине доминирају планина Леотар, ријека Требишњица, те крашка поља Требињско и Попово. Требиње је окружено је брдима и планинама: Илијино брдо, Гљива, Влаштица, Леотар, Кравица, Петрина, Голо брдо, Страч, Хум , Весац,Кличањ и Ковло.

Међу пољима горње Херцеговине нејвеће је и најпознатије Требињско и Попово поље. Увале Требињског и Попова поља су по својем тектонском постанку једна цјелина, али на околним брдима и на њој није једнак рад ерозије и денудације. Та разлика је очигледна. Поред тога два поља су раздвојена Требињском шумом.

Западно од града простире се Требињско поље. Поље се пружа од истока према западу, у правцу тока Требишњице и заузима површину од 18км². Поље је покривено врло плодним алувијалним земљиштем па се због бујне вегетације назива и Вртом Херцеговине. Чувен је требињски, нарочито шумски, дуван из овог поља.

Одмах до Требињског је смјештено Попово поље. Има усјева који на овом пољу дају и два рода годишње па се оно назива и херцеговачким Мисиром, по поређењу са долином Нила, односно Египтом или Мисиром.

Клима

Клима је блага приморско – континентална. Јесени су много топлије од прољећа. Снијег је веома ријетка појава.



"Улица Краља Петра I Ослободиоца", типична медитеранска архитектура Требиња
фото © Славенко Вукасовић

Хидрографија

С обзиром да је Требиње смјештено на готово чистом крашком терену – холокрасу, број природних површинских водених објеката је незнатан. Природних језера нема, а једини већи рјечни ток је ријека Требишњица.

Требишњица је од града Требиња добила своје име. Она је подземним водама у директној вези са ријеком Мушницом. Најприје се испод горског превоја Чемерна јавља поточић Врба који понире и опет се јавља у Гатачком пољу, као Мушница. Она нестаје у Гатачком пољу, а опет се јавља под брдом Влајињом код Билеће. То је извор ријеке Требишњице.

Требишњица понире у Пониквама под Клеком на сјеверозападном крају Попова Поља. Одакле подземним каналима отиче према Неретви и Јадранском мору. Корито ријеке кроз Попово поље је бетонирано тако да је нестало понора, а и честих поплава. Док јој корито није избетонирано Требишњица је била највећа понорница у Европи. Укупна дужина тока је 97,8 км.

Половином 60-их година прошлог вијека изградњом хидроенергетског система, Требишњица је преграђена на два мјеста Гранчарево и Горица. Брана "Гранчарево" код истоименог села, 17 км узводно од Требиња, прави је гигант (123 м). Њеном изградњом потопљено је корито Требишњице и села уз њу све до Билеће.

Историја

Најстарији становници Требиња били су Илири, а у VII вијеку п. н. е. се досељавају и Грци. Спомен њиховог присуства остао је у топонимима. Римљани долазе у требињски крај у III вијеку п. н. е. Од њиховог доласка овај крај је познат под називом Травунија. Долазак Словена се веже за VI вијек. У раном словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали подручјем. Након што је бугарски цар Симеон Велики зацио са власти Захарија Прибислављевића, владар Травуније Михајло Вишевић се окренуо савезу са краљем Хрватске Томиславом. После његове смрти Травунија је опет била дио Чаславове Србије.

Године 1168. Травунију је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Касније је Требиње до доласка Турака било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смјењују многи обласни господари.

Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смјењују Аустроугари. Српска војска је у Требиње ушла 11. новембра 1918. године.

Познате личности

• Јован Дучић. Чувени пјесник из Требиња. У његову част сваке године се у Требињу одржавају Дучићеве вечери поезије.
• Јован Деретић. Био је професор за нову српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. За Историју српске књижевности добио је Октобарску награду града Београда.
• Никола Ђурасовић, кошаркаш
• Владимир Радмановић, НБА кошаркаш рођен 19. новембра 1980.
• Из Требиња су се током колонизације послије другог свјетског рата одселили родитељи кошаркаша Дејана Бодироге, Милана Гуровића, Предрага Даниловића, отац покојног Дражена Петровића, као и мајка покојног Жарка Петровића, једног од најбољих одбојкаша на свету, рођени су Требињци.
• Познати Требињци још су и српски глумци Наташа Нинковић и Небојша Глоговац, а својим пореклом и писац Момо Капор.

Култура

Најзначајније културно дешавање у току године су Дучићеве вечери поезије. Овом приликом у граду се окупе најзначајније личности свијета поезије из региона. Писцу најбољег дјела из претходне године се додјељује Дучићева награда.

Сљедеће значајно културно дешавање у граду је Фестивал фестивала. То је смотра побједника са свих фестивала аматерских позоришта у региону. Веома значајна установа за град је Музеј Херцеговине. У овом објекту могу се видјети разноврсне поставке, од приказа начина живота у Источној Херцеговини, до слика познатих аутора. Овдје се осим изложби приређују и промоције и музички програми. За очување традиције брину се културно-умјетничка друштва “Алат” и “Херцеговина”, а при Епархијском дому дјелује хор Светог Василија Острошког.

Град има и Дом омладине – често састајалиште младих, Дом културе и Средњу музичку школу. Требиње је послије рата постало студентски град. У граду данас постоје три факултета.

Спорт

Срорт је у Требињу веома добро развијен. У граду постоје клубови за све популарне екипне спортове. Најзначајнији су: “ФК Леотар" и “КК Леотар”. Значајне резултате постижу и џудисти и каратисти. "ФК Леотар" наступа на стадиону Полице (8.500 мјеста, од чега 4.500 сједећих), град има и Спортску дворану (4.000 мјеста).

У Требињу су рођени или су поријеклом из Требиња кошаркаши освајачи медаља за Србију и Црну гору: Предраг Даниловић, Милан Гуровић, Никола Радмановић, као и Дејан Бодирога који је направио кошаркашки камп у Требињу којег сваке године посјете најзначајнији стручњаци овог спорта. Познати одбојкаши браћа Владимир Грбић и Никола Грбић и покојни Жарко Петровић су такође пореклом из Требиња.

Од занимљивих друштава ту су Спелеолошко друштво "Зелена Брда" и планинарско друштво "Вучји зуб" који су врло активни. Спелеолошко друштво ради читавих 35 година, носилац је ордена Светог Саве првог реда.

Привреда

Требиње је до 1992.год. био привредно врло развијен град. За вријеме рата долази до економске изолације и наглог пада привредне производње и запослијености. Послије рата се биљежи знатан опоравак привреде, али је незапослијеност је и даље висока, 21%. Носиоци привредног развоја општине су:

• Индустрија алата. Највећи произвођач висококвалитетних алата у Босни и Херцеговини и један од највећих у Европи. Своје производе извози у преко 40 земаља свијета.
• Хидроелектране на Требишњици. На Требишњици су изграђене двије хидроелектране Граничарево и Горица. Од 1998.год. сједиште Електропривреде РС се налази у Требињу.
• Новотекс. Бави се производњом конфекцијске робе. Своје производе извози највише у Њемачку.

Туризам

У граду постоје два хотела:

• хотел "Леотар" на лијевој обали Требишњице. Из њега се преко ријеке пружа поглед на зидине старог града.
• хотел "Платани" у Старом граду са модерно уређеним ентеријером по најсавременијим европским стандардима. Испред хотела се налазе чувени требињски платани.

Туристички потенцијали Требиња су веома добри. Требиње има велике могућности за развој вјерског туризма. Као посљедица веома бурне историје града у Требињу се налази велики број храмова. Постоји 15 храмова Православне цркве, двије католичке цркве и једна џамија (прије посљедњег рата их је било знатно више, али су порушене и у плану је њихово обнављање). Многи православни храмови су саграђени на темељима цркава из ранохришћанског периода. Град окружују манастири: Добрићево, Дужи, Тврдош, Завала, Петро Павлов манастир и Херцеговачка Грачаница.

Током љета одржавају се бројне манифестације. А туристе привлаче и излетишта Ластва, Јазина, Оровац и Убла. Туристичку атракцију представља и пећина Вјетреница. Близина Дубровника (30 км) и Херцег Новог (40 км) још додатно увећава туристичке потенцијале града. Велики број туриста из ових примоских градова посјети Требиње у току љета.

Манифестације

У граду постоји неколико већ традиционалних манифестација, а најпознатија је: Требињске љетне свечаности. У њиховом оквиру се одржавају:

• Дучићеве вечери поезије. Одржавају се крајем септембра и овом манифестацијом се званично завршавају Требињске љетне свечаности.
• Фестивал фестивала. Смотра аматерских позоришта из БиХ и региона.
• Увијек се организује и неколико концерата на којима наступају позната имена музичке естраде са простора бивше Југославије.
• Кошаркашки камп "Дејан Бодирога", на коме се ове године окупио кошаркашки крем, те Требињска школа спорта, која се одржава у периоду јун – август.
• Скокови са Каменог моста. Једна од атракција везана за ријеку Требишњицу су Скокови са Каменог моста који се одржавају свако љето, крајем јула или почетком августа. Обично је праћена и наступима познатих музичара.

Излетишта

• Ластва. Једно од најпознатијих требињских излетишта је Ластва, удаљена 12 км од Требиња. Ту се налазе прелијепи природни и вјештачки изграђени базени, уз њих се налази и луксузни мотел “Вила Ластва”.
• Јазина. У непосредној је близини ластве. Такође има вјештачке уставе и базене. У љетном периоду је веома посјећена. Одмах уз купалишта се налази мотел ”Јазина”.
• Зубачка Убла. Око 20-ак км удаљена од града. У њима се традиционално одржава се манифестација посвећена очувању народне традиције и обичаја са богатим културно-умјетничким програмом.

Културно - историјски споменици

У данашњем изгледу града јасно се издваја старо урбано језгро из турског времена, градња у доба Аустроугарске и нова градња. За разлику од осталих херцеговачких градића у Требињу је највише изражена, у градњи старих објеката, мјешавина приморских и орјенталних утицаја.

Херцеговачка Грачаница

"Херцеговачка Грачаница" , фото © Славенко Вукасовић

Вјерна је копија манастира Грачаница на Косову. Саграђена је 2000. на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент чувеног требињског пјесника Јована Дучића. Његови посмртни остаци пренијети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипту овог храма. Спомен комплекс чине црква Пресвете Богородице са звоником, владичански двор, библиотека, амфитеатар, галерија, салон за банкете, чесма и љетна башта. Храм се може видјети са сваке тачке у Требињу и то је најљепша сакрална грађевина у цијелој Источној Херцеговини. Са брда Црквина пружа се прелијеп поглед на цијели град.

Манастир Тврдош

Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази уз саму ријеку око 4 км низводно од Требиња, у селу Тврдошима. Према народном предању, манастир је основао Свети цар Константин и мајка му Јелена. Један је од најстаријих православних манастира у БиХ и један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве. Данас је сједиште Захумско-херцеговачке епископије. Сматра се да манастир потиче са почетка XVI вијека.

Као и већина вјерских објеката на овим просторима манастир је више пута рушен и опет обнављан. Најприје је страдао у великом земљортесу који је погодио Дубровник у другој половини XVII вијека, а 1694.год. су га до темеља срушили Млечани бојећи се да не постане турско утврђење. Манастир је обновљен 1924.год.

Саборна црква Преображења Господњег

Грађена је од 1888. - 1908. године. Налази се у центру града. Поред цркве изграђен је Епархијски дом са библиотеком. У сатаву храма дјелује хор Светог Василија Острошког и фолклорно друштво.

Манастир Дужи

Посвећен Покрову Пресвете Богородице. Налази се на лијевој обали Требишњице 7 км низводно од Требиња. У XVI и XVII вијеку је био метох манастира Тврдоша. Када је Тврдош разорен, митрополит и монаси прелазе 1695. године у Дужи, обнављају и проширују цркву и метох који од тада носи име Дужи. До укидања Пећке патријаршије 1776. био је средиште херцеговачког митрополита. Манастир је више пута страдао, пљачкан и пустошен. У манастиру се налази честица часног крста.

Петро Павлов манастир

Смјештен је у Петровом Пољу, неколико километара западно од Требиња. У његовој близини се налази Павлова пећина, у коју је по предању навраћао Свети апостол Павле на свом путовању за Рим. У близини манастира налате се рушевине за које се вјерује да су остаци храмова светих апостола Петра и Павла с почетка XI вијека, па чак и из шестог. На темељима старе цркве подигнута је почетком XX вијека ноба.

Спомен црквица Светом Василију Острошком

Спомен црквица посвећена Светом Василију Острошком поред куће у којој се родио у селу Мркоњићи у Поповом пољу.

Католичка катедрала

Некада црква Блажене Дјевице Марије, саграђена је крајем XIX вијека.

Осман-пашина џамија

Саграђена је 1729. по наредби Осман-паше Ресулбеговића, требињског капетана. Налази се у Старом граду. 1993. године џамија је изгорела у пожару, због смрада и болести које су пријетиле рушевине су уклоњене, те је касније саграђена нова.

Перовића мост

"Перовића мост", фото © Славенко Вукасовић

Перовића мост (од посљедњег рата зван "Арсланагића мост") је као задужбину за свога погинулог сина у борби са Млечанима изградио Мехмед-паша Соколовић 1574. године, за вријеме Турске окупације. Када су Турци 1687. године потиснути из Херцег Новог, многе турске породице су се из овог града доселиле у Требиње. Међу њима је био и извјесни Арслан-ага. Он је добио посједе источно од Требиња: на Зупцима, Нецвијећу и Јасену, те право да наплаћује мостарину преко моста на Требишњици. По њему се, од тада, мост назива Арсланагића мост. Изградњом хидроенергетског система на Требишњици Арсланагића мост се нашао 1965. године под водом акумулационог језера. По захтјеву Завода за заштиту споменика културе мост се демонтирао и пренио на друго мјесто, 1966. године приликом пражњења акумулације. Нова локација Арсланагића моста између насеља Градина (на десној обали ријеке) и насеља Полице (на лијевој обали). Године 1993. мосту је промјењено име у Перовића мост. Поред овог вриједи поменути и Камени мост (изграђен 1953), затим Андрићев мост и Гељов мост.

Део надгробне плоче жупана Грда, са краја XII века, која се чува у Музеју Херцеговине

Музеј Херцеговине

Музеј Херцеговине се налази у Старом граду у аустријској касарни с краја XIX вијека.